Tako je bilo i ove jeseni dok smo se Andrej i ja vraćali iz škole. Ulica nam je prepuna opalog lišća breza, kestenova i duda, a mi smo – naravno – morali da zgazimo svaku šuškavu gomilu.

U tom veselom gacanju Andrej je zastao, pogledao u lišće pod nogama i pitao:
„Mama, a zašto lišće opada?“

U tom trenutku sam shvatila da mu suvi školski odgovori neće biti dovoljni. Njegovo pitanje nije tražilo samo činjenice – tražilo je priču, magiju i smisao. Želeo je da razume zašto se nešto tako lepo i prirodno dešava.

I tako su šuškave gomile ispod nogu postale uvod u nešto mnogo veće – u naš jesenji porodični projekat istraživanja.

Razumevanje prirodnih pojava kroz priču o Lalu – listu koji je hranio drvo

U našoj kući se veruje da mašta nije suprotnost znanju – ona je njegov najlepši nastavak. Moj sedmogodišnji sin Andrej i ja volimo da svaku priču, svaki pojam, svako pitanje pretvorimo u zajedničku avanturu. Tako je bilo i kada me je upitao zašto lišće menja boju.

Umesto da mu ponudim suvoparne činjenice koje bi ga u ovom uzrastu mogle zbuniti, odlučila sam da mu koncept fotosinteze, promene boja i životnog ciklusa lista predstavim na način koji njegov um najbolje razume – kroz priču. I tako se rodio Lal – list hrasta koji je toliko voleo svoje drvo da je ceo život proveo hraneći ga.

No priča o Lalu nije ostala samo obična priča. Pretvorila sam je u priču slagalicu jer se znanje najbolje upija svim čulima.

Ova jedinstvena priča-slagalica sastoji se iz dva dela koji se međusobno prepliću. Prvi deo čine četiri kartice sa pričom u slikama – svaka ilustracija je pažljivo osmišljena da na najlepši način prikaže ključne trenutke u Lalovom životu. Drugi deo čine četiri kartice sa tekstom priče koje su zapravo Lalove lične refleksije, opisujući ono što se dešava na svakoj od slika njegovim toplim glasom.

Kroz ove kartice pratimo čitav životni ciklus jednog lista – od zelenog radnika koji upija sunčevu svetlost i uz pomoć fotosinteze proizvodi hranu za svoje drvo, preko promene boja i pripreme za opadanje, sve do konačnog susreta sa zemljom gde se kroz truljenje pretvara u hranu za nove generacije listova. Svaka faza ima svoju sliku i svoj tekst, stvarajući potpuno iskustvo koje dece uči da u prirodi ništa ne nestaje – već se sve transformiše i vraća u novom obliku, baš kao što će se Lal vratiti u novom listu sledećeg proleća.

Kako smo naučne činjenice pretvorili u nezaboravnu igru

Najpre sam Andreju ispričala Lalovu priču – sedeli smo udobno u fotelji, a moj glas je pratila njegova radoznala pažnja. Videla sam kako njegova mašta već počinje da stvara slike: zelenog Lala kako hrani drvo, jesenjeg Lala u žutom i crvenom ogrtaču, i na kraju, mudrog Lala kako se vraća zemlji da postane deo novog života.

Tek kada je priča završena, iznela sam kartice sa slikama. „Hajde da pronađemo Lalove trenutke!“ rekla sam. Andrejeve oči su zasijale kada je prepoznao scene iz priče. Brzo je posložio kartice – prvo Lal na grani, onda Lal u jesenjim bojama, zatim Lal kako se polako odvaja i na kraju Lal na zemlji. „Mama, ovo je kao kad smo čitali priču, ali sada je vidim!“ uzviknuo je.

Potom sam ga zamolila da mi pomoću slika ispriča priču. „Bio jednom jedan list koji je voleo svoje drvo…“, otpočeo je svečano Andrej. Dok je pričao priču o Lalu, videla sam kako se naučne činjenice pretvaraju u deo njegovog sveta.

🎁 Želite da i vi isprobate ovu igre sa svojom decom?
Preuzmite BESPLATNU kompletnu slagalicu „Priča o Lalu“ u PDF formatu, spremnu za štampanje! U paketu ćete naći:
✨ 4 ilustrovane kartice za slaganje
✨ 4 tekstualne kartice sa dirljivom pričom
✨ 5 kreativnih ideja za igru

Kako je jedan list pokrenuo čitav svet istraživanja

Sutradan, kada smo izašli napolje, videla sam da Andrej često zastaje, podiže po koji list sa zemlje i pomno ga zagleda. Videla sam da o nečemu ozbiljno razmišlja.

„Nemoj da ih baciš, mama!“ povikao je kasnije tog dana dok sam kupila suvo lišće s terase. „Svaki list je kao Lalo – svi imaju svoju priču.“

To me podsetilo na jedan od eksperimenata koji smo planirali – istraživanje strukture lista pod lupom. Donela sam lupu i selektovali smo nekoliko različitih listova: duda, hrasta i breze. Andrej je bio fasciniran kada je prvi put video mrežu žila lista u povećanju. „Gledaj, mama! Ovo su kao putevi kojima Lalo šalje hranu drvetu!“ uzviknuo je.

Zatim je seo i pokušao da nacrta ono što vidi. Njegov crtež nije bio samo kopija onog što je video – on je na papir preneo celokupnu priču. Nacrtao je Lala kako putuje žilama, sunce kako šalje svoju energiju i čak je dodao crvića koji čeka da pomogne listu da se pretvori u hranljivu zemlju.

Ovo jednostavno posmatranje pod lupom otvorilo nam je vrata ka novim razgovorima – o različitostima u prirodi, o važnosti svakog živog bića i o tome kako se sve u prirodi povezuje. Andrej je shvatio da, iako svi listovi izgledaju slično, svaki je jedinstven – baš kao i ljudi.

Eksperiment: Kako list „diše“ i zašto mi dišemo zajedno?

Iste popodne Andrej je postavio još jedno pitanje: „A kako Lalo udiše? Da li on diše kao mi?“ To nas je dovelo do sledećeg koraka.

Prvi deo: Kako diše biljka?
Uzeli smo malo veću prozirnu plastičnu kesu za zamrzivač i pažljivo je stavili preko nekoliko listova fikusa u dnevnoj sobi dobro je zatvorivši trakom. Ostavili smo je na osunčanom prozoru.

Sutradan, kada se Andrej vratio iz škole, setivši se našeg jučerašnjeg eksperimenta, odmah je otrčao do prozora: „Mama, kese na biljci je puna magle!  Kada smo je pažljivo skinuli i zagledali se, na unutrašnjim zidovima bile su sitne kapljice vode. „Ovo je voda koju je list izdahnuo!“ objasnila sam.

Drugi deo: Kako dišemo mi?

Tada mi je sinula ideja da pokažem Andreju kako izgleda naše disanje. Uzela sam istu onakvu kesu za zamrzivač i ubacila je u frižider na pet minuta, a potom smo Andrej i ja nekoliko puta duboko udahnuli, a potom izdahnuli u kesu. Kada se kesa napunila maglom, zavezala sam je u čvor.

Stavili smo dve kese jedna pored druge. Biljna kesa je bila prozirna sa bistrim kapljicama. Naša ohlađena kesa je imala zamućen izgled od kondenzovane vlage.
„Vidiš,“ objasnila sam, „list, dok radi, uzima nevidljivi ugljen-dioksid koji mi izdahnemo i daje čist kiseonik i vodu. Mi, dok dišemo, dajemo ugljen-dioksid i uzimamo kiseonik. Zato je u našoj kesi ostala topla vlaga iz naših pluća.“

Andrej se pažljivo zagledao u dve kese, duboko promišljajući. „Znači, Lalo i mi smo kao – tim!“ rekao je konačno. „Ja izdišem ono što njemu treba. On izdahne ono što meni treba.“ Bio je oduševljen ovim otkrićem.

„Baš tako“, rekla sam. „A ova vlaga u našoj kesi dokazuje da i naša tela, kao i biljke, sadrže i otpuštaju vodu.“

Povezivanje sa Lalom: Zašto drvo „odbacuje“ svoje prijatelje?

U tom trenutku, Andrej je odjurio do kutije sa našim materijalima. Izvadio je kartice o Lalu i pažljivo zagledao onu treću – na kojoj se Lalo lagano odvaja od grane. Držeći je pored zamagljene kese, upitao je: „Znači, zato je Lalo trebalo da otpadne? Da voda ne bi otišla kroz njega iz drveta?“

„Upravo tako!“ potvrdila sam, oduševljena njegovim povezivanjem.

Ali Andrejevo razmišljanje nije se tu zaustavilo. Njegove obrve su se namrštile dok je gledao jesenje sunce koje je sijalo kroz prozor. „A zašto se to dešava samo preko zime? Kad i preko leta drvo isto gubi vodu kroz listove, zar ne?“

Ovo pitanje me je oduševilo. „Odlično zapažanje! Preko leta, drvo lako može da nadoknadi tu izgubljenu vodu, jer zemlja nije smrznuta i korenje neprestano usisava svežu vodu iz vlažne zemlje. To je kao da stalno piješ sok dok se znojiš – ne osećaš žeđ. Ali zimi, kada je zemlja smrznuta i ‘sokovnik’ je zaključan, svaka kap vode koja izađe kroz list postaje dragocena. Zato drvo pravi žrtvu – odvaja se od svojih listova da bi preživelo.“

Andrej je ponovo pogledao na karticu i na kesu, a onda se nasmejao očitom olakšanju i zadovoljstvom. „Dakle, Lalo nije samo pao. On je pao da bi spasio drvo od žeđi!“
„Tačno tako,“ rekla sam. „To je mudra strategija prirode. Lalo odlazi da bi celo drvo preživelo zimu i bilo spremno za novo proleće. A svojim odlaskom on postaje deo zemlje koja će nahraniti korenje i pomoći da narastu novi listovi.“

Tog dana, Andrej nije samo video dve zamagljene kesice. Video je dokaz o povezanosti – kako su ljudsko telo, list i celo drvo deo istog kruga vode, vazduha i života. I shvatio je da je Lalo bio ne samo hranitelj, već i zaštitnik – junak čija je priča služila životu, čak i kada se njen vidljivi deo završio.

Kada priroda postane najbolji učitelj

Od tog dana, za Andreja, opalo lišće na ulici nije samo šušteća igračka pod nogama. Svaki list sada ima svoju priču. Za njega su to sada Lalovi drugovi, svaki sa svojim putem, svojim željama i svojom ulogom u velikom krugu.

Videla sam kako je moje dete, kroz priču i eksperimente, steklo nešto mnogo vrednije od činjenica: osećaj čuda prema običnom. Naučilo je da svako „zašto“ može da bude početak avanture, a svaki list – glavni junak te avanture.

Priča o prirodi nema kraja – samo se menja godišnje doba. Dok se pripremamo za jesen sa Lalom, sećam se kako je sve počelo ovog proleća, kada smo otkrivali kako da čuvamo i proučavamo listove kroz igru. Ako želite da vidite kako je nastao naš prvi herbarijum i kako možete sa decom krenuti od proleća do jeseni, pročitajte KAKO NAPRAVITI HERBARIJUM: PROLEĆNE AKTIVNOSTI ZA UČENJE KROZ IGRU.

Kreativno učenje nije u tome da decu zasipamo informacijama. Ono je u tome da im otvorimo oči da vide magiju koja već postoji svuda oko nas. Da im pokažemo fotosintezu u akciji – kako se sunčeva svetlost krije u zelenom lišću i pretvara u život, kako se naš dah pretvara u hranu za biljku i kako se jedan život prirodno pretvara u pokretač drugog.

A sada je red na vas!

Ako želite da svojoj deci otvorite oči na isti način, ne zaboravite da preuzmete svoj paket sa Lalovom slagalicom. To je vaš prvi korak ka zajedničkim otkrićima.

A vi, drage moje? Kakvim pitanjima vas je nedavno iznenadilo vaše dete? Podelite u komentarima – možda upravo ona budu inspiracija za naš sledeći kreativni materijal. Jer, kao što smo sa Andrejem naučili – najlepše avanture počinju jednim prostim „zašto“.

Ako vas je naš jesenji put sa Lalom inspirisao, podelite ga na društvenim mrežama! A za još ovakvih priča i ideja za kreativno učenje zapratite stranicu Ljubave se piše MAMA i pridružite se našoj Newsletter zajednici – tu svake subote iskreno delimo potpuno nove besplatne materijale sa našim najvernijim čitaocima.💗

The post KAKO OBJASNITI DETETU PRIRODNE POJAVE? PRIČA O LISTU I JESENJI EKSPERIMENTI first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Ako tražite način da provedete kvalitetno vreme u prirodi sa detetom, da ga odvojite od ekrana, a usput ga naučite nečemu važnom i lepom — pravljenje herbarijuma je sjajna ideja. To je aktivnost u kojoj se igra, istraživanje i učenje spajaju na najlepši mogući način. I što je najlepše – oduševiće i dete i vas.

U ovom tekstu saznaćete kako da napravite herbarijum sa detetom, kako da iskoristite aplikacije za prepoznavanje biljaka i koje sve prednosti ova aktivnost donosi razvoju deteta.

A sve je počelo igrom

Jedne večeri Andrej, muž i ja, igrali smo našu omiljenu porodičnu igru – Kaladont. I taman kad je delovalo da više nema nepoznatih reči koje počinju slogom „he“, neko od nas odraslih rekao je: herbarijum.

Andrej je odmah zastao: „A šta je to?“
Objasnila sam mu da je to knjiga u kojoj se lepe osušene biljke i zapisuju važne informacije o njima. Oči su mu zasijale. „Hoćemo i mi da pravimo jedan?“, odmah je predložio.

Pošto je bio petak, dogovorili smo se da vikend provedemo u prirodi, da skupljamo biljke i napravimo naš porodični herbarijum.

Naša mala istraživačka avantura u Deliblatskoj peščari

Za lokaciju smo izabrali Devojački Bunar, prelepo izletište u Deliblatskoj peščari u koje često umemo da odemo vikendom. Ovog puta smo se pored ćebeta i grickalica naoružali i sveskom, sejlotepom, olovkom i jednim džepnim nožićem (kako bi lakše izašli na kraj sa tvrdoglavim korenjem bilja). Čim smo stigli, akcija je počela. Andrej je tragao za biljkama koje su mu se svidele, ja sam ih pažljivo vadila iz zemlje, a tata je nosio veliku platnenu torbu u koju smo ih ubacivali.

Neke biljke smo bez problema prepoznali, ali većinu nismo. E, tu nam je u pomoć priskočila tehnologija – aplikacije za prepoznavanje biljaka.

Kako funkcionišu aplikacije za prepoznavanje biljaka?

📱 Da bismo otkrili o kojim biljkama je reč, koristili smo PlantNet – besplatnu aplikaciju koja funkcioniše vrlo jednostavno:

1. Otvorite aplikaciju na telefonu,
2. Fotografišite biljku (ili njen list, cvet, plod),
3. I aplikacaija odmah prikaže moguće vrste sa slikama i opisom.

Ova aktivnost je takođe sjajan način da dete vidi kako se telefon ne koristi samo za zabavu, već i kao moćan alat za učenje. Umesto gledanja u ekran bez svrhe, dete sada koristi tehnologiju da istražuje, uči i razvija svoju radoznalost.

💻 VAŽNO! PlantNet možete koristiti i na računaru: posetite identify.plantnet.org i učitajte sliku biljke. Ova verzija je idealna za učitelje i vaspitače koji rade sa grupom dece i žele da analiziraju biljke naknadno, iz učionice.

📱 Osim PlantNet-a, možete koristiti i Google Lens i Seek by iNaturalist.

Google Lens je odličan za brza prepoznavanja:

1. Otvorite aplikaciju Google Lens (ili pokrenite kameru ako koristite Android – većina uređaja ima Lens integrisan),
2. Usmerite kameru ka biljci koju želite da identifikujete,
3. Pritisnite dugme za traženje (ikonica lupe),
4. Na ekranu će se pojaviti naziv biljke i dodatne informacije sa interneta.

Google Lens koristi snagu Google pretrage, pa često odmah prikazuje tačan naziv biljke i linkove ka sajtovima sa opisom.

Seek by iNaturalist je deci omiljena aplikacija zbog sistema značka i misija, a koristite je tako što:

1. Preuzmete aplikaciju Seek iz App Store-a ili Google Play-a,
2. Otvorite aplikaciju i dozvolite pristup kameri,
3. Usmerite kameru na biljku (ili insekt, gljivu, životinju),
4. Aplikacija automatski pokušava da identifikuje vrstu u realnom vremenu,
5. Kada prepozna biljku, prikazaće njen naziv i osnovne informacije i — dodeliti virtuelnu „značku“ za otkriće.

Seek je odličan za decu jer ne zahteva kreiranje naloga, ne koristi lokaciju, i ima sistem sličan igrici — svaka identifikacija nosi nagradu.

Kako napraviti herbarijum sa detetom – naš proces, korak po korak

Sakupljanje biljaka

Kada dete zna da će svaka biljka koju pronađe postati deo posebne knjige, potraga dobija sasvim novu dimenziju. Andrej je birao biljke koje su mu bile zanimljive po obliku, boji, veličini… Ponekad mu se nešto dopadne samo zato što „miriše kao limun“ ili ima „dlakave listove“. Najlepše je bilo to što nije tražio „tačne“ biljke – tražio je one koje njega zanimaju.

Identifikacija biljaka

Biljke koje nismo znali, identifikovali smo pomoću već pomenutih aplikacija i to odmah, čim bismo je ubrali, jer kasnije, kada uvenu ili se osuše, mnogo ih je teže identifikovati. Zato smo pravili skrinšotove na telefonu, a potom i upisivali njihova imena u svesku između papira u koje smo ih ubacivali.

Presovanje

Po povratku kući, svaku biljku smo pažljivo stavili između listova starih novina. Trudili smo se da ih lepo raširimo, kako se ne bi savijale dok se suše. Zatim smo preko toga stavili jednu tešku kutiju sa alatom – improvizovani pres.

Sušenje

Nakon nedelju dana, izvukli smo biljke iz novina i ostali zatečeni koliko su ostale lepe. Boje su se skoro potpuno sačuvale, a delovi biljaka bili su nežni i krhki, kao porculan.

Kupovina gotovog herbarijuma ili pravljenje sopstvenog

Prvo smo kupili jedan gotov herbarijum, ali se Andreju nije dopao. Rekao je: „Ovo je dosadno“, gledajući u obične, tanke listove bez boja. I tako smo rešili da napravimo naš – onakav kakav će njemu biti zanimljiv.

Pravljenje novih listova

Pošto su se Andreju korice dopale, rešio je da ih zadrži, ali me je molio da napravimo nova zaglavlja za listove na kojima ćemo lepiti osušene biljke. Stranice smo osmislili tako da svaka biljka ima prostor za lepljenje, zapisivanje imena, datuma i kratke beleške.

Našu kreaciju unutrašnjih stranica herbarijma možete pogledati i preuzeti ispod👇

Pravljenje herbarijuma kod nas nije ostalo samo na lepljenju biljaka. Kod Andreja je to probudilo dublje interesovanje – počeo je da me zapitkuje šta je biljkama potrebno da rastu, zašto neke cvetaju, a druge ne, gde im je seme, šta je to tučak i čemu služi. Herbarijum mu je postao početna tačka za razumevanje života biljaka, a priroda — učionica puna pitanja na koja zajedno tražimo odgovore.

Zašto je pravljenje herbarijuma korisno za dete?

✔️ Razvija ljubav prema prirodi i pažnju prema detaljima
Dete počinje da primećuje ono što je ranije zaobilazilo – oblik lista, boju cveta, miris biljke. Herbarijum ga uči da posmatra prirodu pažljivo, sa poštovanjem i interesovanjem.

✔️ Jača koncentraciju i posmatračke sposobnosti
Biranje biljaka, lepljenje, zapisivanje – sve to zahteva fokus i strpljenje, a dete u svemu tome uživa jer vidi rezultat svog rada.

✔️ Podstiče kreativnost i maštovitost
Od crtanja biljaka do ukrašavanja korica – dete aktivno učestvuje u oblikovanju svog malog prirodnjačkog dnevnika.

✔️ Pomaže u razvoju govora i opisa
Dete uči da opiše biljku rečima – kako miriše, kako izgleda, gde ju je našlo. Sve to obogaćuje rečnik i jača izražavanje.

✔️ Vežba finu motoriku i strpljenje
Lepljenje, seckanje, pisanje – sve su to aktivnosti koje razvijaju preciznost pokreta i osećaj za detalj. A čekanje da se biljke osuše uči ga da nije sve odmah dostupno.

✔️ Uči o biljkama, njihovim imenima i delovima
List, cvet, stablo, koren, plod – dete ne samo da zna imena, već povezuje te pojmove sa stvarnim biljkama koje je držalo u rukama.

I baš zato, herbarijum nije samo lepa uspomena — on postaje alat za učenje, istraživanje i povezivanje deteta sa svetom koji ga okružuje.

🌸 Vaš porodični herbarijum možda će početi slučajno, ali će se sigurno pretvoriti u knjigu jednog proleća koje ćete zauvek pamtiti.

Ako vam se ovaj tekst dopao, podelite ga na društvenim mrežama i zapratite stranicu Ljubav se piše MAMA – tamo vas čeka još ideja za kreativne radionice, igre, učenje kroz igru i priče iz našeg stvarnog porodičnog života.

Povežimo se i neka svaka ideja postane mala avantura za radoznale dečje umove! ✨

I ne zaboravite da zavirite i u naše druge ideje sa bloga („Iskoristite jesenje plodove da podstaknete dečju maštu i kreativnost“ ili „Napravi društvenu igru po meri deteta“ ili „Napravi viteški dvorac od kutije„) – tamo vas čeka još zanimljivih i edukativnih aktivnosti za igru u prirodi i kod kuće.

The post KAKO NAPRAVITI HERBARIJUM: PROLEĆNE AKTIVNOSTI ZA UČENJE KROZ IGRU first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Kreativnost je, u stvari, most između dečje mašte i stvarnosti, dar koji podstiče njihov rast i pomaže im da se izraze na načine koje reči često ne mogu da opišu.

Mnogi veruju da je kreativnost nešto sa čime se rađamo, dar koji neki ljudi jednostavno imaju, dok drugi nisu te sreće. Međutim, to i nije baš tako. Kreativnost je sposobnost koja se može razvijati, usavršavati i negovati, baš kao i svaka druga veština.

Iako se kod neke dece javlja prirodna sklonost ka kreativnom izražavanju, ona nije statična niti rezervisana za „posebno talentovane“. Deca (a i odrasli) mogu postati kreativniji kroz podsticanje, ohrabrivanje i izlaganje različitim iskustvima. Kao i kod bilo koje druge veštine, što više deca praktikuju kreativne aktivnosti, to će postati slobodnija u izražavanju i inovacijama.

Kreativnost nije samo umetnički izraz, već i način razmišljanja – način kako se pristupa rešavanju problema i smišljanju novih ideja. Svaki put kada deca izmišljaju igre, eksperimentišu s novim mateijalima ili iznalaze drugačiji način korišćenja svakodnevnih predmeta, ona zapravo razvijaju kreativno mišljenje. Dakle, kreativnost nije statična, ona raste i umnožava se kroz igru, eksperimentisanje, slobodu izražavanja i podsticanje na istraživanje.

A sada otkrijte kako možete iskoristiti jesenje šumske plodove i jesenju čaroliju da podstaknete kreativnost u svom detetu – uz malo mašte i prirodnih materijala, svaki jesenji dan može postati prilika za nove igre i kreacije.

Jesen, godišnje doba koje budi maštu i kreativnost

Priroda je oduvek budila maštu i kreativnost u ljudima. Ona nas svojom lepotom jednostavno poziva da zastanemo i doživimo je svim čulima. A priroda u jesen za mene je zaista nešto posebno. Lišće koje šušti i krcka pod nogama, zlatni plodovi koji padaju s drveća, miris zemlje nakon kiše – sve to poziva na kreativnost.

Od kad su leta postala pretopla, jesen, pogotovu ova ispunjena suncem, sve više mi postaje jedno od omiljenih godišnjih doba. Nekakao, prepuna je boja i onog divnog šuštavog lišća. Naša ulica je puna drveća, gotovo pred svakom kućom nalazi se po jedno drvo: orah, breza, lipa, dud… Možete zamisliti kako sada čarobno izgleda, nekako toplo, šuštavo i krckavo. Muž, sin i ja gotovo svakodnevno uživamo u šetnjama našom ulicom i obližnjim parkom. A kad dođe vikend, obično se zaputimo u „pravu“ prirodu: odemo do Fruške gore, Devojačkog Bunara, Carske bare, ili, ako smo u poseti roditeljima, istražujemo okolinu Čačka i Paraćina.

Ovog vikenda, kako zbog Andrejeve prehlade nismo bili raspoloženi za duža putovanja, odlučili smo da se zaputimo u Zvezdarsku šumu. Blizina šume nam je bila idealna, a miris svežeg vazduha i zvuk šuškanja lišća bio je prava terapija za sve nas. Čim je čuo za našu ideju, Andrej se odmah razveselio jer voli da istražuje šumske staze, a i unapred se radovao potrazi za plodovima kestena, koje voli da „oslobađa“ iz njihovih napuklih bodljikavih oklopa.

Šetnja kroz Zvezdarsku šumu bila je baš onakva kakvu smo i očekivali. Već na samom ulazu u šumu naleteli smo na pravo bogatstvo. Plodovi ogromnog hrasta bili su razasuti svuda po travi. Šalili smo se da su to nestašni Žirići iz crtaća „Ružin svet“, a da je veliki hrast zapravo Ostoja, koji samo trenutno nije raspoložen za priču, jer je preumoran od silnih nestašluka svojih mališana. Najpre smo male golišave žiriće trpali u džepove, a onda sam se setila da u rancu imam platnenu torbu (koju obično koristim za kupovinu). Raširila sam je i spustila na zemlju. Stavljali smo u nju ne samo žireve, već i njihove rasute kapice, ali i lišće koje bi nas oduševilo svojom bojom.

U jednom trenutku sam rekla sinu da treba da se zaustavimo, jer ako pokupimo sve žireve iz trave, neće ostati mesta i za ostala „blaga“. I bila sam u pravu. Gotovo na svakom koraku nailazili smo na „neverovatna otkrića“ – šišarke četinara rasute po zemlji, lišće neverovatnih boja i, na kraju, kada smo već izgubili nadu da ćemo naći bar jedan kesten, otkrili smo da oni zapravo rastu na rubu velike livade, omiljene svim beogradskim izletnicima. Trebalo je samo videti taj osmeh na Andrejevom licu. Bio je oduševljen otkrićem, pogotovu što je već izgubio nadu da ćemo pronaći i jedan jedini kesten.

I dok je tata odmarao na obližnjoj klup, Andrej i ja smo se bacili na skupljanje kestenova. Posebno uživanje mu je bilo da vadi kestenje iz njihovih naježenih napuklih opni. U početku sam se plašila da će se ubosti u toj akciji, ali se on pokazao kao pravi ekspert u tome. Za njega su to bili bespomoćni zarobljenici koje je trebalo što pre osloboditi i smestiti ih na sigurno, već pogađate – u našu platnenu torbu.

Toplota sunca polako je već jenjavala. Već je bilo vreme da krenemo kući. Dok smo išli prema autu, držaći me za ruku, Andrej je zastao i pogledao me svojim velikim radoznalim očima. „Mama, šta možemo da napravimo od ovoga?“ – pitao me je ozbiljno. Znala sam da već ima nešto na umu. A kad dete postavi tako jednostavno pitanje, jedino što možete da uradite je da se prepustite njegovom svetu. I tu je počela naša mala jesenja čarolija.

Zašto je jesen savršen period za kerativne projekte s decom?

Jesen je zaista kao škrinja s blagom, puna boja i tekstura. Svaki park ili šuma postaju prava riznica ideja i materijala. Za decu, to je sezona u kojoj priroda pruža mogućnost da se stvori nešto neverovatno samo uz malo mašte. Ne morate ići daleko – kestenje i žirevi koji padaju s drveća mogu se pretvoriti u predivne igračke koje ćete napraviti zajedno sa svojim detetom.

Naša šetnja kroz Zvezdarsku šumu i malo „blago“ koje smo poneli iz nje, jednostavno su mamili na kreativnost. Ono Andrejevo pitanje bilo je ključ za ulazak u naš zajednički čarobni svet stvaranja. A upravo ta spontanost je ono što jesen nudi – trenutke kreativnosti koji dolaze iz prirode, a koje deca prepoznaju i razvijaju dalje. Šišarke, lišće, pa čak i grančkice, mogu postati delovi maštovitih svetova koje zajedno kreiramo.

Kako kreativne aktivnosti pomažu u razvoju deteta?

Osim što smo iz šume doneli svoje pravo malo jesenje blago, počeli smo i da pričamo o tome kako ćemo ga iskoristiti. „Mama, a šta misliš da napravimo šumsku kućicu?“, predložio je Andrej sa sjajem u očima. Na trenutak sam zastala, slike su počele da iskrsavaju u glavi i odmah sam shvatila da je to sjajna ideja. Kroz igru i stvaranje, deca ne samo da vežbaju svoje fine motoričke veštine, već i razvijaju maštu i logičko razmišljanje. Naš mali projekat nije samo bio pravljenje kućice, već i stvaranje čitavog sveta: sa njenim stanovnicima i pričama o njihovom životu.

Kreativne aktivnosti pomažu deci da razviju samopouzdanje – svaki uspešan korak, svaki zalepljen kesten, svaki završeni detalj, podseća dete da je sposobno da nešto stvori sopstvenim rukama. A kada to radimo zajedno, to postaje i prilika za još dublje povezivanje, jačanje naših veza i stvaranje divnih porodičnih uspomena koje će dete kao najdragocenije blago poneti sa sobom iz detinjstva.

Lična priča: Kako smo sin i ja došli na ideju da kreiramo šumsku kućicu i njene stanovnike?

Kada smo se vratili iz šume, Andrej je već imao u glavi sliku. Kartonska kutija koju smo baš zbog ovakvih prilika sačuvali, postala je osnova za našu šumsku kućicu. Andrej je otrčao po nju i već sledećeg trenutka je bila na stolu, spremna da se pretvori u kućicu iz bajke. Okružena kestenovima, žirevima, šišarkama i lišćem, već je mirisala na čarobni šumski bajkoviti svet.

Dok smo secirali kutiju, pravili prozore i vrata, već smo počeli da diskutujemo o tome ko će živeti u njoj. Andrej je predložio porodicu ježeva: tata jež, mama ježica i mali ježić. Uzeli smo šišarke, dodali malo kartona za ruke i noge i pred našim očima je nastala mala šumska porodica. Andrej je smišljao njihove priče – kako tata jež voli da sakuplja jabuke, a mama jež se brine o vrtu ispred kućice. Kada kućica bude bila potpuno gotova, ispred samog ulaza ćemo im „zasaditi“ i jedno drvo, kako bi tata jež mogao u hladu da priča priče svom sinu o tome kako je jednom nadmudrio zeca, kako je upoznao mamu ježicu i kako je bio najsrećniji na svetu kada je postao tata. Dok je Andrej pričao, ja sam pištoljem za silikonski lepak oblepljivala zidove kućice kestenjem i žirevima, a na krov smo stavili šareno lišće.

Nismo se zaustavili samo na porodici ježeva. Andrej je smislio da je njihova najbolja prijateljica mala šumska sova, koja živi odmah pored njih. I tako smo od još jedne šišarke i malo kartona napravili i sovu. Svaki novi dodatak, svaki novi stanovnik tog malog šumskog sveta, donosio je nove priče i avanture.

I dok je Andrej s oduševljenjem smišljao priče o porodici ježeva i njihovim pustolovinama, ja sam se bacila na završne detalje oko kućice. Zidovi su već bili prekriveni kestenjem i žirevima, kada mu je sinula ideja da bi kućica mogla imati i terasu. Prosekli smo krov, napravili ogradu od kartona i konačno se dali na oblepljivanje krova lišćem. Rezultat je nadmašio naša očekivanja. Bila je još bajkovitija nego što smo je u početku zamišljali.

Bilo nam je jasno da će ova šumska kućica postati mesto još mnogo novih priča, ali pre toga, želela sam da sa vama podelim korak po korak uputstvo, kako biste i vi mogli da napravite nešto slično sa svojom decom.

Korak po korak: Kako napraviti šumsku kućicu od prirodnih materijala?

Materijal:

• Kartonska kutija
• Kestenovi, žirevi, šišarke, lišće, kapice žireva
• Karton za dodatne delove (krov, terasa, ograda, dvorište)
• Lepak ili silikonski pištolj
• Makaze
• Heftalica (nije obavezna)

Postupak pravljenja:

1. Pripremite kartonsku kutiju i izrežite otvore za vrata i prozore. Mi smo se odlučili za dva prozora i mala vrata sa prednje strane.
2. Od kartona napravite krov i na njemu prosecite otvor za terasu. Od kartona napravite pod i ogradu terase i pričvrstite je za krov (ja sam za to koristla silikonski lepak i heftalicu).
3. Kestenje i žireve zalepite duž zidova kućice, stvarajući teksturu i izgled šumske kolibe.
4. Oblepite krov i terasu raznobojnim jesenjim lišćem. To daje kućici prirodni izgled.
5. Pored kućice napravite dvorište i ogradu od kartona i lišća, a mi smo dodali i jedno „drvo“ za čije pravljenje nam je poslužila jedna zanimljiva veća liksa.

Kako napraviti figurice ježeva i sove od šišarki?

Ježevi:

• Borove šišarke (za telo)
• Karton (za njušku i noge)
• Flomasteri (za oči i usta)
• Lepak ili silikonski pištolj
• Makaze

Sova:

• Šišarka (za telo) ž
• Karton (za lice, krila i noge)
• Flomasteri (za oči, kljun i šare)

Napravili smo ih vrlo jednostavno, uz mnogo smeha i diskusije o tome kako izgleda njihov svet. Šišarke su se pred našim očima preobražavale u nove stanovnike našeg šumskog sela, a Andrej je sa oduševljenjem kreirao njihove uloge u pričama koje smo smišljali.

Zaključak: Stvorite uspomene kroz kreativnost

I tako smo, uz pomoć malo jednostavnih prirodnih materijala i mnogo mašte, stvorili naš mali šumski svet. Za mene, ovo su bili posebni trenuci povezanosti s Andrejem, a za njega – prilika da izrazi svoju maštu i stvori nešto sopstvenim rukama. Jesen zaista nudi bezbroj mogućnosti da probudite kreativnost u svom detetu – dovoljno je samo da izađete napolje i dozvolite prirodi da vas inspiriše.

Hvala vam što ste pročitali našu jesenju kreativnu priču! Da li i vi volite da sa decom pravite projekte od prirodnih materijala? Podelite svoje ideje i iskustva u komentarima – volela bih da čujem kako vi podstičete kreativnost kod svojih mališana!

Takođe, zapratite nas na društvenim mrežama, gde redovno delimo nove kreativne ideje, projekte i aktivnosti za decu.

Ne zaboravite da zavirite i u naše druge tekstove o kreativnosti na blogu: „Kako podstaći kreativnost kod dece“ i „Šest igara za razvijanje kreativnosti“ – možda ćete pronaći inspiraciju za sledeću porodičnu avanturu!

Hvala vam što ste deo ove zajednice! Vaša podrška i komentari pomažu nam da zajedno inspirišemo još više roditelja i dece da stvaraju čarobne trenutke kroz igru i kreativnost.

The post ISKORISTITE JESENJE PLODOVE DA PODSTAKNETE DEČJU MAŠTU I KREATIVNOST first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Moja glavna inspiracija za ovu igru je, već pogađate, moj šestogodišnji sin Andrej, kome su društvene igre jedna od omiljenih zabava. Odavno sam primetila kako on kroz igru veoma lako usvaja nove pojmove, pa smo zajedno došli na ideju da stvorimo nešto što će učenje slova učitniti zabavnim i drugim mališanima.

Na našem sajtu možete pronaći sve što vam je potrebno da sami napravite ovu igru. Pored detaljnih uputstava, tu su i PDF šabloni koji će vam pomoći da brzo i jednostavno napravite sve delove igre. Kreirala sam ih tako da pravljenja igre bude što lakše i zabavnije, kako vama, tako i deci.

Koje su prednosti društvene igre Pogodi ko sam?

Društvena igra Pogodi ko sam! nije samo zabavna već i veoma korisna za razvoj deteta. Evo nekoliko razloga zašto bi vaše dete trebalo da igra ovu igru.

1. Učenje slova: Kroz igru deca aktivno prepoznaju slova, usvajajući ih na prirodan i prijatan način, kroz smeh i igru.
2. Razvoj rečnika: Igra podstiče decu da razmišljaju o različitim pojmovima, što im pomaže da obogate svoj rečnik i unaprede verbalne veštine.
3. Kognitivne veštine: Ova igra zahteva koncentraciju, pamćenje i logičko razmišljanje, čime doprinosi razvoju kognitivnih sposobnosti kod mališana.
4. Socijalne veštine: Igrajući se sa drugom decom ili sa odraslima, deca uče da se pridržavaju pravila, razvijaju strpljenje i osećaj za saradnju, što su ključne socijalne veštine.
5. Motoričke veštine: Rukovanje karticama i bacanje kockice pomaže deci da razviju finu motoriku i koordinaciju ruku i očiju.
6. Samopouzdanje: Svaki uspešan potez i pogodak u igri jača samopouzdanje i pruža detetu osećaja postignuća.

I najbolje od svega – Pogodi ko sam! nije samo za mališane. Ova igra može biti zabavna i za stariju decu, pa čak i odrasle. a da im bude jednako zabavna i zanimljiva. Zbog toga je idealan alat za učenje slova, koji kroz igru i interakciju sa drugima čini rani razvoj dece zabavnim, edukativnim i intelektualnim iskustvom.

Šta je potrebno za pravljenje društvene igre Pogodi ko sam?

Da biste napravili društvenu igru Pogodi ko sam, biće vam potrebno nekoliko osnovnih stvari koje verovatno već imate kod kuće:

• karton (za pravljenje kartica i kocaka),
• olovka,
• lenjir,
• makaze,
• flomasteri,
• lepak.

Da bih vam olakšala i ubrzala proces, pripremila sam gotove materijale za pravljenje igre, koje možete preuzeti i odštampati. Materijale možete odštampati na običnom ili, ako želite da bude jednostavnije, na samolepljivom papiru (mi smo koristili samolepljivi). Nakon što ih zalepite na karton i opsečete makazama, vaša igra je spremna za zabavu!

Kliknite na dugme ispod kako biste preuzeli gotove materijale i odmah krenuli sa izradom!

Kako napraviti društvenu igru Pogodi ko sam?

Igru Pogodi ko sam! možete napraviti na dva načina – samostalno ili uz pomoć naših materijala.

Samostalno pravljenje igre

Ako želite da sami napravite igru od nule, evo kako:

1. Na kartonu iscrtajte mrežu sa 48 kartica iste veličine (npr. 3×3cm ili 4×4 cm).
2. Na 30 kartica ispišite sva slova azbuke (po jedno slovo na svakoj kartici), koristeći flomastere u različitim bojama. Za dodatnu zabavu možete ukrasiti kartice jednostavnim motivima poput cvetića ili leptira.
3. Na preostalih 18 kartica ispišite po dva slova (npr. ea, bj, fr) koristeći različite boje za svako slovo na kartici, kako bi bilo lakše za prepoznavanje. Kako bi deca uvežbavala i mala i ivelika slova azbuke, preporuka je da kartice sa pojedinačnim slovima ispišete velikim slovima, a kartice sa više slova – malim slovima azbuke.
4. Na kraju, iscrtajte dva šablona za kocku na kartonu. Na prvoj kocki napišite: predmet, biljka, kopnena životinja, morska životinja, ime, bilo šta, a na drugoj kocki: država, reka, grad, životinja, alat, bilo šta. Prva kocka je lakša i preporučuje se mlađim igračima, dok je druga teža i namenjena je starijima.

Pravljenje igre uz pomoć šablona za preuzimanje sa našeg sajta

Ako želite da ubrzate proces, jednostavno preuzmite šablone koje sam pripremila (dugme za preuzimanje je u prethodnom poglavlju) i pratite uputstva za štampanje i izradu. Igra će biti spremna za tren oka!

Evo kako izgleda pravljenje igre pomoću šablona:

1. Preuzmite šablone i odštampajte ih na samolepljivom, običnom ili 160-gramsnom papiru (koji je sličan tanjem kartonu).
2. Ako koristite običan ili samolepljivi papir, zalepite šablone na karton, a zatim ih opsecite makazama. Presavijte kocku po linijama i spojite je lepkom.
3. Ako koristite160-ogramski papir, jednostavno isecite kartice i kocku po linijama. Kartice su odmah spremne za upotrebu, a kocku opsecite, presavijte i zalepite.

I to je to! Vaša igra je spremna za upotrebu!

Pravila igre

🎴 Kartice sa slovima dobro pomešajte i postavite ih licem nadole.

🎴 Mlađi igrač prvi izvlači karticu sa slovom, zatim baca odabranu kocku. (Za mlađu decu preporučuje se korišćenje prve kocke. Ako igra više mališana, igra može da se odvija samo bacanjem prve kocke).

🎴 Kada se kocka zaustavi, igrač treba da smisli pojam na izvučeno slovo, prema zadatku sa kocke.

🎴 Ako izvuče karticu sa dva slova, igrač može da izabere na koje od tih slova će reći pojam sa vrha kocke.

🎴 Igra se dok se ne iskoriste sve kartice. Pobednik je onaj ko sakupi najviše kartica.

Nadam se da će vašim mališanima naša igra pomoći da sa uživanjem uče slova kroz igru! Bilo bi divno da čujem vaša iskustva i utiske o igri Pogodi ko sam.

Ovo nije jedina uradi sam društvena igra na našem sajtu. Pogledajte i naše ostale predloge: Duel slovima i Uparkiraj slovo.

Takođe, pratite nas na društvenim mrežama kako biste uvek bili u toku sa najnovijim idejama i savetima za kreativne i edukativne aktivnosti za decu!

Hvala vam što ste deo naše zajednice!

The post NAPRAVI DRUŠTVENU IGRU ZA UČENJE SLOVA ĆIRILICE – POGODI KO SAM! first appeared on Ljubav se piše MAMA.

U ovom blog postu, vodim vas kroz svaki korak pravljenja ove igre, kako biste je brzo i lako mogli pripremiti za svoje mališane, ili, još bolje, zajedno sa njima.

Takođe, pripremila sam i materijale za štampanje koje možete preuzeti, što će vam dodatno olakšati i ubrzati izradu ove igre.

Koje su prednosti igre Duel slovima?

Igranje igre Duel slovima može značajno poboljšati i ubrzati detetovo prepoznavanje slova. Aktivnim treženjem i povezivanjem slova na svojim duel karticama, dete će poboljšavaju svoju sposobnost da brzo i tačno prepozna slova, dok istovremeno proširuje svoj rečnik.

Igra Duel slovima takođe pomaže u razvoju kognitivnih veština i koncentracije kod dece. Igrači moraju da se fokusiraju, posmatraju i analiziraju slova i slike koje se pojavljuju na njihovim karticama. Ovo poboljšava detetovu veštinu rešavanja problema, pamćenje i pažnju. Struktura igre podstiče dete da planira svoje poteze i ostane angažovano, što jača njegov osećaj postignuća i samopouzdanje.

Pored obrazovnih prednosti Duel slovima podstiče socijalnu interakciju i takmičarski duh među decom. Dok igraju, deca uče da se smenjuju, efikasno komuniciraju i razvijaju osećaj za fer igru. Takmičenje u igri podstaknuće dete da se trudi, daje svoj maksimum i razvije strategije za pobedu. Duel slovima ne samo da edukuje, već i razvija važne društvene veštine i takmičarski duh koji su ključni za sveobuhvatni razvoj deteta.

Pa hajde da zajedno napravimo igru Duel slovima koja će obradovati vaše mališane!

Šta je potrebno za pravljenje igre Duel slovima?

Da biste napravili društvenu igru Duel slovima, potrebno vam je:

• karton (za pravljenje talona i kartica),
• kockica,
• makaze,
• lenjir,
• olovka,
• flomasteri,
• nalepnice/sličice i
• lepak (u slučaju da koristite sličice, a ne nalepnice).

Da bih vam olakšala i ubrzala proces pravljenja, pripremila sam vam materijale sličica pojmova i slova koje možete preuzeti i odštampati na običnom ili samolepljivom papiru, a potom ih zalepiti na kartice i talon.

Kako napraviti igru Duel slovima?

Da biste napravili igru Duel slovima treba da kreirate talone za igru i kartice za igru.

Taloni za igru

Potrebna su vam dva talona koja ćete napraviti od kartona. Naši taloni su dimenzije 27×38cm, ali vi možete izabrati dimenzije koje vama odgovaraju, u zavisnosti od veličine kartona. Talon podelite na 30 polja, tj. onoliko polja koliko azbuka ima slova. Mi smo talon podelili u 5 horizontalnih i 6 vertikalnih kolona.

Nakon što lenjirom iscrtate polja na talonu i podebljate ih flomasterom u boji, ispišite u svakom polju veliko i malo slovo azbuke, ili, ako ste preuzeli naše materijale, odštampajte ih na običnom ili samolepljivom papiru, isecite krugove sa slovima i zalepite ih na talon. Ja sam na našoj igri ispisala rukom slova, a onda ih podebljala raznobojnim flomasterima kako bi tabla bila detetu vizuelno privlačna.

Kartice sa pojmovima

Nakon što ste dizajnirali talon, prelazite na pravljenje kartica za igru. Ja sam za kartice koristila malo deblji karton u boji, ali ih možete napraviti od bilo kakvog kartona.

Potrebno je da najpre na kartonu lenjirom nacrtate kartice koje su istih dimenzija kao i polja sa slovima na talnonu. Potrebno vam je 60 takvih kartica, po jedna za svako veliko i za svako malo slovo azbuke.

Potom isecite kartice makazama i na svaku od njih zalepite po jednu sliku pojma koja počinje na određeno slovo azbuke. Za svako slovo potrebne su vam po dve slike. Npr. za slovo A možete zalepiti sličicu aviona i avokada, za slovo B – sličicu buba mare i balona i tako redom dok ne pokrijete sva slova.

Mi smo većinu pojmova pronašli u jednoj Andrejevoj knjizi sa nalepnicama, ali sam za pojedina slova morala da kreiram sličice i da ih odštampam na samolepljivi papir. Zbog toga sam kreirala materijale sa slikama i slovima, kako bih vam ubrzala i olakšala proces pravljenja igre.

Žetoni sa slovima

Kada završite sa karticama sa pojmovima, na red dolazi pravljenje žetona sa slovima. Potrebno je da od kartona izrežete 60 krugova iste veličine tako da mogu da stanu u pojedninačno polje na talonu za igru.

Ja sam za iscrtavanje krugova koristila dno jedne manje dečje šolje. A potom sa u sredini svakog žetona napisala po jedno slovo azbuke (odvojeno velika od malih slova) i podebljala ih flomasterom u boji.

Ako ne želite rukom da ispisujete slova, možete preuzeti gotove materijale (nalaze se u tekstu iznad), odštampati ih i iseći po ivicama krugova i zalepiti na žetone. U tom slučaju nije potrebno da iscrtavate krugove na karton, već nakon lepljenja ih samo izrežite makazama po ivici kruga. I žetoni su spremni za igru.

Zadaci i pravila igre

Najveći deo posla ste već završili. Ostalo je još samo da ispišete zadatke i pravila igre.

Na posebnom kartonu ispišite jedan ispod drugog sledeće zadatke:

1️⃣ BILJKA 2️⃣ ŽIVOTINJA 3️⃣ PREDMET 4️⃣ RADNJA 5️⃣ OSEĆANJE 6️⃣ BILO ŠTA.

To su dodatni zadaci koje dete dobija ako tačno imenuje najpre slovo sa žetona, a potom i pojam sa kartice.

Kada to završite, na istom kartonu ispod ili na posebnom možete napisati i pravila igre.

I to je to! Igra je potpuno kreirana.

Pravila igre

Prvi način

🎲 Okrenite sve karte sa pojmovima i žetone sa slovima licem na dole, tako da se ne vidi šta je na njima.

🎲 Mlađi igrač prvi započinje igru tako što uzima žeton sa slovom sa vrha špila. Potrebno je da kaže koje slovo je izvukao.

🎲 Ako je odgovor tačan, stavlja žeton na svoj talon sa slovima na dato slovo, a potom izvlači i jednu karticu sa pojmom.

🎲 Potrebno je da kaže koji je pojam izvukao, i, ako ga tačno imenuje, baca kockicu sa brojevima.

🎲 U zavisnosti od toga koji je broj dobio, treba da kaže jedan pojam na dato slovo po zadatim kriterijumima (1 – biljka, 2 – životinja, 3 – predmet, 4 – radnja, 5 – osećanje, 6 – bilo šta).

🎲 Takođe, nakon što baci kockicu, može da bira da li će reći pojam sa slova na žetonu koji je izvukao ili sa početnog slova pojma sa kartice sa pojmovima koju je birao nakon tačno imenovanog slova. Ako uspe da se seti pojma na dato slovo, može da zadrži karticu sa pojmom, a ako ne uspe, vraća karticu na dno špila.

🎲 Ukoliko igrač nije dobro imenovao slovo sa izvučenog žetona, saigrač dobija priliku da odgovori i da vuče karticu sa pojmovima. Ako je igrač dobro imenovao slovo, ali ne može da se seti imena pojma po zadatim kriterijumima, saigrač takođe dobija priliku da odgovori. Ukoliko odgovori tačno, dobija žeton sa slovom i karticu sa pojmom, a ako ni on ne zna odgovor, žeton se vraća na dno špila.

🎲 Pobednik je onaj igrač koji ili prvi sakupi sva slova sa talona, ili, kada se potroše sva slova, ima veći broj sakupljenih kartica sa pojmovima.

Drugi način

🎲 Okrenite sve karte sa pojmovima i žetone sa slovima licem na dole, tako da se ne vidi šta je na njima.

🎲 Igrači bacaju kocku. Igrač koji dobije veći broj započinje igru tako što uzima žeton sa slovom sa vrha špila. Potrebno je da kaže koje slovo je izvukao i da li je to veliko ili malo slovo azbuke.

🎲 Ako je odgovor tačan, stavlja žeton na svoj talon sa slovima na dato slovo, a potom izvlači i jednu karticu sa pojmom.

🎲 Potrebno je da kaže na koje slovo počinje pojam koji je izabrao, a potom baca kockicu sa brojevima.

🎲 U zavisnosti od toga koji je broj dobio, bira da li će reći jedan pojam na dato slovo sa žetona koji je izvukao ili sa kartice sa pojmovima, a po zadatim kriterijumima (1 – biljka, 2 – životinja, 3 – predmet, 4 – radnja, 5 – osećanje, 6 – bilo šta). Ukoliko tačno odgovori, zadržava žeton sa slovom ili karticu sa pojmom (u zavisnosti od toga šta je prethodno izabrao), a ono drugo vraća na dno špila.

🎲 Ukoliko igrač nije dobro imenovao slovo sa izvučenog žetona, ili ne može da se seti pojma po zadatom kriterijumu, saigrač dobija priliku da odgovori (i da vuče karticu sa pojmovima). Ako je igrač dobro imenovao slovo, ali ne može da se seti imena pojma po zadatim kriterijumima, saigrač takođe dobija priliku da odgovori. Ukoliko odgovori tačno, dobija žeton sa slovom i karticu sa pojmom, a ako ni on ne zna odgovor, žeton se vraća na dno špila.

🎲 Pobednik je onaj igrač koji ili prvi sakupi sva slova sa talona, ili, kada se potroše sva slova, ima veći broj sakupljenih kartica sa pojmovima.

Treći način

Treći način je isti kao i drugi, samo što protivnički igrač bira da li će igrač reći pojam na dato slovo sa kartice ili sa žetona.

Ako vam se dopala ova ideja, pogledajte i društvenu igru Uparkiraj slovo na našem sajtu.

Nadam se da vam se dopala naša ideja za učenje slova kroz igru. Ako je tako, volela bih da čujem vaše komentare i iskustva sa igrom Duel slovima.

Takođe, pratite nas na društvenim mrežama kako biste bili u toku sa najnovijim idejama i savetima za kreativne i edukativne aktivnosti za decu.

Hvala vam što ste deo naše zajednice!

The post NAPRAVI DRUŠTVENU IGRU: DUEL SLOVIMA first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Ako ste se prepoznali u ovoj priči, razmislite da učenje slova učinite uzbudljivim i zabavnim za svog mališana.

Kako?

Predstavljam vam „Uparkiraj slovo“, jedinstvenu igru koja spaja učenje i igru na način koji će mališane oduševiti, pogotovu one koji vole da se igraju autićima.

Pridružite nam se dok otkrivamo korak po korak kako da napravite „Uparkiraj slovo“ kod kuće i omogućite vašim najmlađima da kroz igru zavole učenje.

Kako sam došla na ideju da napravim igru „Uparkiraj slovo“?

Moj petogodišnji sin već duže vreme zna velika slova azbuke. Međutim, kada smo počeli sa učenjem čitanja, zbunjivala su ga mala slova na koja je nailazio u knjigama.

Zato sam počela da razmišljam kako da njegovo znanje upotpunim malim slovima, a da to bude njemu izazovno i zanimljivo.

Dok sam razmišljala, pogled mi je pao na njegovu kutiju igračaka punu autića. „Hoćeš li da napravimo garžu za autiće i stazu od slova?“, pitala sam ga.

Treba li da objašnjavam njegovo oduševljenje?!

Odmah smo se bacili na sprovođenje ideje u delo. Pošto nam je trebala duža staza, uzeli smo praznu kutiju od laptopa i započeli projektovanje. Garaža je bila brzo gotova, ali nam je najviše vremena trebalo za crtanje staze i pisanje slova. Andrej je zdušno pomagao, pridržavao, bojio. I za nepunih sat vremena, naša staza je bila spremna za igru.

Konačan rezultat bio je ovakav.

Šta je potrebno za pravljenje igre „Uparkiraj slovo“?

Da biste napravili društvenu igru „Uparkiraj slovo“, potrebno vam je:

• malo veća kartonska kutija (mi smo koristili kutiju od laptopa),
• makaze,
• heftalica (nije neophodna),
• selotejp traka,
• lenjir,
• olovka,
• flomasteri i
• samolepljiva folija (takođe nije neophodna).

Kako napraviti igru „Uparkiraj slovo“?

Za početak pažljivo otvorite kutiju i razdvojte je duž ivica. Naša kutija je bila pravougaona i spljoštena tako da smo makazama odstranili samo spojeve sa strane (vrh i dno kutije), kako bismo dobili dugačku pravougaonu stazu.

Potom od viška kartona napravite garažu, tako što ćete saviti karton u obliku ćiriličnog slova P (П). S prednje strane izrežite dva otvora kroz koja može da uđu manji autići.

Ako želite, garažu možete oblepiti samolepljivom folijom u boji (kao što smo mi uradili), ali može ostati i u boji kartona.

Potom garažu heftalicom (ili selotejp trakom) spojite za stazu. Mi smo to uradili tako što smo sa unutrašnje strane garaže dodali po dva L profila od kartona i spojili heftalicom zidove garaže i stazu.

Kada je garaža pričvršćena za stazu, možete početi sa iscrtavanjem staze. Običnom olovkom uz pomoć lenjira iscrtajte dve dugačke staze širine ulaza u garažu duž celog kartona.

Potom izdelite staze na po 30 polja (tj. onoliko polja koliko ima slova azbuke). U jednu stazu upišite redom velika slova azbuke, a u drugu (paralelno) mala slova azbuke. Počnite od slova A koje treba da dođe odmah nakon starta, a završite slovom Š koje treba da bude poslenje polje ispred ulaza u garažu.

Ovde možete preuzeti poster sa štampanim slovima azbuke koji vam može poslužiti kao podsetnik za redosled i pravilno pisanje slova, a takođe ga možete odštampati i njime ukrasiti sobu svojih mališana.

Ako pravite stazu sa slovima srpsko-hrvatske abecede, poslednje slovo pred ulaz u garažu biće Ž, a engleske abecede Z (i imaće 26 polja za slova, umesto 30).

Nakon toga krivudavom stazom povežite sva slova (i velika i mala) kao što je urađeno na slici.

Kada ste završili sa iscrtavanjem staza, podebljajte ih flomasterom. Za prave staze koristite jednu boju (jaču), a za krivudave drugu (bleđu), kako bi se jasno videla razlika između staza. Potom raznobojnim flomasterima podebljajte slova. Važno je samo da veliko i malo slovo budu uvek u istoj boji (npr. veliko i malo Aa u plavoj boji, veliko i malo Bb u zelenoj boji i tako redom).

Tri načina za igranje društvene igre „Uparkiraj slovo“

Igru „Uparkiraj slovo“ možete igrati sa svojim mališanom na tri načina.

Prvi način

Na papirićima ispišite sva slova (i velika i mala) i ubacite ih u šešir/kutiju za izvlačenje. Igrači naizmenično izvlače slova, naglas ih izgovaraju i voze se autićima do polja na koje je slovo napisano. Ukoliko igrač ne zna koje je to slovo, vraća se na početak staze. Pobednik je onaj ko izvuče slovo koje stoji ispred ulaza u garažu (Š), nakon čega može da uparkira svoj auto.

Drugi način

Za ovaj način vam je potrebna kocka.

Igrači bacaju kocku. Manji broj vozi stazom sa malim slovima, a veći stazom sa velikim slovima. Igrači se kreću samo pravim stazama sa ispisanim slovima. Bacaju kocku, i voze onoliko polja napred koliko im je kocka pokazala. Ko dobija broj 6, baca ponovo.

Kada igrač stane na određeno polje, treba da kaže koje se slovo nalazi na njemu, kako bi se zadržao na tom polju. Ako ne zna, vraća se na početak staze, a drugi igrač ako zna o kom slovu je reč, može po svom izboru da pređe na to isto slovo na svojoj stazi (ako je ono na boljoj poziciji, tj. bliže cilju).

Pobednik je onaj ko prvi stigne do garaže.

Treći način

Za ovaj način igre vam je takođe potrebna kocka.

Igru započinje mlađi igrač. Igrači bacaju kocke. Voze se krivudavom stazom koja prolazi i kroz velika i kroz mala slova. Voze autiće onoliko polja napred koliko pokaže broj na kocki.

Kada se zaustavi na polje, igrač treba da kaže koje je to slovo. Ukoliko igrač ne zna o kom je slovu reč, vraća se na početak staze. Ako zna, protivnički igrač mu zadaje da kaže neku reč na to slovo prema zadatim kategorijama (npr. „Kaži jednu životinju na slovo Ž, ili Kaži jedanu biljku na slovo Ž, predmet, grad, državu, kuhinjski alat i slično).

Ako izvrši zadatak, igrač baca ponovo kocku, a ako ne izvrši zadatak, propušta bacanje i protivnički igrač dobija priliku da dva puta uzastopno baca kocku. Tek prilikom drugog bacanja, treba da kaže na koje se slovo zaustavio i saigrač dobija priliku da mu postavi pitanje.

Pobednik je onaj ko prvi stigne do slova Š, odnosno do garaže.

Ako vam se dopala naša igra, pogledajte i predlog igara za učenje čitanja na našem sajtu.

Nadam se da smo vas Andrej i ja inspirisali da kreirate svoju verziju igre „Uparkiraj slovo“ i učinite učenje slova nezaboravnim iskustvom za vaše mališane.

Budite kreativni, eksperimentišite i prilagodite igru prema svojim željama i potrebama. Vaši komentari, pitanja i povratne informacije su mi veoma važni. Zato vas pozivam da podelite svoje utiske u komentarima ispod ovog teksta.

Takođe, pratite nas na Instagramu i Facebooku kako biste bili u toku sa našim najnovijim sadržajima, idejama za kreativnu igru i još mnogo toga. Ostanimo povezani i zajedno gradimo svet učenja i igre za naše najmlađe.

Hvala vam što ste deo naše zajednice!

The post NAPRAVI DRUŠTVENU IGRU ZA UČENJE SLOVA first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Zamisli ovo: sto je prekriven bojicama, nalepnicama i kartonima, a u vazduhu se oseća ushićenje. Sediš zajedno sa detetom, uzbuđeni ste i spremni da započnete svoju kreativnu misiju – pravljenje sopstvene društvene igre.

I ovo nije samo još jedna društvena igra koju možeš kupiti u radnji. Ovo je nešto posebno, nešto što će postati deo vaših porodičnih uspomena.

To je ujedno i prilika da sa detetom proveš nezaboravne trenutke bliskosti, zajedničkog rada i beskrajne zabave. A to su oni trenuci sreće koji se večno pamte.

Probaj, možda vam pravljenje sopstvenih igara postane neodvojivi deo igranja. Nama je postala.

U produžetku teksta možeš saznati kako da zajedno sa detetom napraviš vašu sopstvenu društvenu igru i šta ti je od materijala za to potrebno.

Designed by Freepik

Kako smo došli na ideju da napravimo sopstvenu društvenu igru?

„Šta ćemo se igrati?“

Ovo je pitanje koje mi sin svakodnevno bar nekoliko puta postavi.

Ako sam se tek vratila sa posla i ako nemam snage za neke aktivne igre, obično mu predložim da odigramo neku društvenu igru (oboje ih volimo, pa nam je kolekcija poprilična).

No, Andrej nije uvek raspoložen za takvu vrstu igara. On me na vratima najčešće sačeka blistavog osmeha i, naravno, pun energije i ideja.

Jednom takvom prilikom, kako bi me privoleo na svoju zamisao igranja, počeo je da „izmišlja“: „Hajde“, rekao je, „ali hoću neku igru sa krokodilom i pačićima“.

Prva pomisao mi je bila da proguglam malo i istražim da li postoji takva društvena igra. A onda mi je sinula ideja! A zašto ne bismo napravili društvenu igru baš kakvu je Andrej zamislio.

Moj predlog je naišao na njegovo potpuno oduševljenje. Skakutao je oko mene sa mnoštvom pitanja: „Kako?“, „Od čega?, „Na čemu?“, bila su samo neka od njih.

Uzeli smo Blok 5 za crtanje, drvene bojice, flomastere i sličice, naravno, i akcija je mogla da počne.

Evo kako je to izgledalo.

Šta je od materijala potrebno da bi se napravila ovakva društvena igra?

Za igru poput naše, potrebno je:

• blok za crtanje (naš je bio A3 formata, ali dimenzija zaista nije bitna) ili karton (ali je važno da ne bude ispisan),
• drvene bojice,
• flomasteri,
• sličice (nalepnice, stikeri, ili ih jednostavno možete izrezati sa ukrasnih papira, etiketa, časopisa i sl.),
• šabloni (nisu obavezni),
• lepak i makaze (ako nemate samolepljive sličice),
• grafitna olovka,
• hemijska olovka ili rapidograf (mi smo koristili ovo drugo,)
• figurice,
• kocka, i
• mnoooogo mašte:)

Uputstvo za pravljenje društvene igre po meri vašeg deteta

Da biste napravili sopstvenu društvenu igru, najpre treba da odlučite koje motive želite na njoj i šta je glavni cilj igre. Na primer, ako dete voli princeze, onda su vam potrebne sličice princeza, dvorca i sl. Cilj igre može biti da neko treba da spase princezu koja je u nevolji ili da pomognemo princezi koja se izgubila da se vrati u svoj dvorac, ili da joj pomognemo da nađe put do dvorane za bal i sl. To sve zavisi od toga šta dete voli i šta će njemu biti zanimljivo.

Sledeći korak jeste da osmislite putanju kojom će se kretati igrači – od starta do cilja. Putanja može biti u vidu vijugavog puta izdeljenog na kvadratiće, ali i u vidu krugova, kamenja, liski, školjki i šta god vi zamislite.

Kada je zamisao gotova, sledi crtanje. Uzmite običnu olovku i nacrtajte kućice za figurice i start. Na suprotnom kraju lista nacrtajte cilj u željenom obliku (npr. dvorac, ako pravite igru sa princezama). Potom spojte start i cilj krivudavom stazom kojom će se kretati igrači.

Potom sledi crtanje (ili lepljenje) prepreka i pomagača koji će odmagati/pomagati igračima na putu do cilja. (Andrej i ja obično za to koristimo sličice: lakše je, lepše izgleda, a i Andrej mnogo voli da lepi). Kada nacrtate/zalepite pomagače i odmagač, izdelite stazu na polja i označite ih brojevima od starta ka cilju.

Sada na red dolazi podebljavanje crteža flomasterima i bojenje. Mi konture obično podebljamo flomasterima, a ostalo obojimo drvenim bojama. Takođe tada i docrtavamo određene motive kako bismo ukrasili našu igru (npr. travu, cvetiće, ptice, oblake), ali vodite računa da ostane praznog mesta na tabli kako biste mogli da ispišeta i pravila igre.

Kada je slikarski deo gotov, vreme je da ispišete pravila igre. Najpre pored svake prepreke/pomagača napišite šta igrač treba da uradi ako stane na to polje: propušta bacanje, ide određeni broj polja unapred/unaza, ide na polje broj taj i taj ili se možda vraća na početak igre. Kada to završite, na poleđini table za igru ispišite opšta pravila igre (npr. prvi kreće ko dobija veći broj, broj 6 baca ponovo kocku, broj 2 propušta bacanje i slično). Na kraju možete dati i naziv vašoj igri (npr. Pomozi princezi da bezbedno stigne na bal).

Preporuka: pustite dete da samo osmilsli ova pravila (ili bar učestvuje u njihovom kreiranju), jer će ih se kasnije lakše pridržavati i manje negodovati ako stane na označeno polje.

Ako želite, možete sami napraviti i kocku i figurice, a mi obično koristimo figurice i kocku iz Čoveče ne ljuti se. Figurice možete izrezati od kartona, ili još bolje, napraviti ih od plastelina u obliku koji želite. A šablon za kocku možete preuzeti ovde.

Evo kako su ispale naše igre

Ovo su neke od naših najomiljenijih igara koje smo Andrej i ja napravili, a možda mogu da vam posluže kao inspiracija za kreiranje sopstvene igre.

Pogledaj i igre sa našeg sajta

Dopada ti se ideja da sa svojim mališanom napraviš sopstvenu društvenu ideju, ali je dete nestrpljivo i želi igru odmah. Ili jednostavno trenutno nemate ideja kako bi vaša igra izgledala.

Nema veze, dok čekaš na inspiraciju, preuzmi neku od naših društvenih igara za štampanje i zabavi se sa svojim mališanom. A možda vam ona i posluži kao inspiracija.

Šablone za igre možeš pogledati tako što ćeš kliknuti na link ispod. Ako ti se neka igra dopadne, preuzmi je, odštampaj i igra može odmah da počne.

Ako želiš još igara sličnih ovoj, pridruži se na našoj Newsletter zajednici i svake subote u svom e-sandučetu očekuj još zanimljivih materijala.

Ako vam se ovaj tekst dopada, podelite ga na društvenim mrežama.

The post NAPRAVI DRUŠTVENU IGRU PO MERI DETETA first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Ne moraš se vrećati u prodavnicu. To je odlična prilika da podstakneš svoje dete da samostalno (ili uz tvoju pomoć) napravi čestitku za svog druga.

Sve što vam je potrebno je karton u boji, papir, flomasteri i, naravno, mašta (koja mališanima sigurno ne manjka).

Kako je sve počelo?

Od kad je Andrej krenuo u novi vrtić, često odlazimo na rođendanske zabave njegovih drugara. U početku smo pored poklona kupovali i čestitke, ali se sve promenilo od ovog Božića.

Pripremajući se za Božić, došlo je na red i pisanje čestiki za one nama najdraže. Iako su čestitke koje možemo kupiti u knjižari veoma lepe, nekako su mi postale besmislene u doba mobilnih telefona i društvenih mreža. Zato sam predložila Andreju da napravimo čestitke umesto da ih kupimo.

Moj predlog je naišao na njegovo ogromno oduševljenje. Naravno, najpre je usledio čitav niz pitanja: Kako? Čime? Od čega?

Otišli smo zajedno u obližnu knjižaru i snabdeli se kartonima u boji, novim flomasterima i stikerima. Andrej nije mogao da iščeka da se vratimo kući i krenemo sa pravljenjem.

Prva čestitka bila je za baku. Ona je većim delom bila produkt mog rada dok je Andrej skakutao oko mene i radovao joj se, dajući svoje predloge šta još može da se doda na nju.

Božić je ubrzo prošao, ali su počeli da se ređaju rođendani, gotovo iz nedelje u nedelju. Više nam biranje rođendanskih čestitki nije padalo na pamet. Sada smo u knjižari, umesto čestitki, birali materijale od kojih ćemo ih praviti.

A kako je vreme odmicalo, rasla je i Andrejeva uloga u procesu pravljenja čestitki. Zahvaljujući tome, gotovo potpuno je ovladao tehnikom korišćenja makazica, samostalno je počeo da koristi lepak i da osmišljava njihov izgled.

Sada, samo nekoliko meseci nakon napravljene naše prve čestitke, ja sam postala onaj posmatrač koji željno iščekuje da vidi kako će sve na kraju ispasti. Još uvek mu pomažem prilikom savijanja kartona, ali i to polako počinje samostalno da uvežbava.

Zašto je pravljenje čestitki važno?

Kada podstičemo dete da samostalno pravi čestitke za ljude koji su mu važni, mi ga učimo da se ljubav izražava trudom koji uložimo da nekoga usrećimo, a ne novcem. Na taj način dete će naučiti da ceni trud svoje porodice i sve ono što jedni za druge radimo.

Takođe, pravljenjem čestitki dete na zabavan način razvija svoju kreativnost (više o načinima za razvijanje kreativnosti možete pročitati u tekstovima na našem blogu: Šest igara za razvijanje kreativnosti i Kako podstaći kreativnost kod dece), vežba finu motoriku i ovladava veštinama korišćenja makaza, crtanja i preciznog bojenja.

Besplatne materijale za razvijanje veštine korišćenja makaza možete pronaći na našem sajtu klikom na dugme ispod.

Ako vaši mališani nisu još uvek ovladali ovom veštinom, dajte im prvo da vežbaju na ovim besplatnim materijalima, pa tek onda počnite sa pravljenjem čestitki kako se ne bi demotivisali i odustali.

Deca takođe vole da rade nešto zajedno sa svojim roditeljima. Osim što na taj način kvalitetno provodite zajedničko vreme, pomažući detetu oko pravljenja čestitke učite ga i timskom radu, što će detetu biti od velike koristi najpre u školi, a potom i kasnije u životu.

Pravljenje čestitki je odlično i za razvijanje samopouzdanja deteta, jer je rezultat njegovog truda odmah vidljiv. Naravno, vaše oduševljenje i pohvala pred drugima je obavezna kako bi se to samopouzdanje i učvrstilo.

Šta sve možete upotrebiti za pravljenje čestiki?

Za pravljenje čestitki potrebni su vam kartoni u boji A4 formata (mi koristimo 160-ogramske kartone), flomasteri, nalepnice (ovo je posebno dobro za manju decu koja još uvek ne umeju da nacrtaju lepo ono što žele), papiri u boji, sličice (koje možete izrezati sa ubrusa, ukrasnih papira, etiketa…), tračice, kanapi, dugmad, tupferi, presovnao cveće i lišće, i sve što vama ili vašem detetu padne na pamet, a može se iskoristiti u pravljenju čestitke.

Evo kako je nama ispalo

Ovde ću sa vama podeliti samo one čestitke koje je Andrej gotovo u potpunosti sam napravio. Moja najveća pomoć bila je pri presavijanju kartona i ponegde pri dodatnom lepljenju.

Nadam se da će vašim mališanima poslužiti kao inspiracija za njihove samostalne projekte.

Pišite u komentarima kako su vam se dopale naše ideje. I šaljite nam slike kako je to uspelo vašim mališanima (na mejl adresu hello@ljubavsepisemama.com). One koje nam se najviše dopadnu (a glavni član žirija je Andrej) podelićemo na našem Fejsbuk i Instagram nalogu.

The post KREATIVNE ČESTITKE ZA VEŠTE PRSTIĆE first appeared on Ljubav se piše MAMA.

Dok Andrej nije krenuo u vrtić, nisam ni znala da torta od kartona uopšte postoji. To sam otkrila na svega dvadesetak dana pre njegovog rođendana, kada mi je vaspitačica, na moje pitanje kakva torta dolazi u obzir (mislila sam na domaću ili onu sa dekleracijom), odgovorila da jedino mogu doneti tortu od kartona.

Primetivši moje zbunjeno lice, krenula je da mi objašnjava kako ona izgleda i da mogu da se nabave i gotovi (odštampani) šabloni za tortu.

Došavši kući, najpre sam proguglala cene gotovih šablona i mogu vam reći da sam bila prilično neprijatno iznenađena. Samo za karton trebalo je dati oko 2000 dinara (za 30-ak parčeta), a kada se na to doda i cena slatkiša koji idu unutra, suma izađe pozamašna.

Zato sam se odlučila za varijantu uradi sam.

Pošto Andrej izmađu ostalog voli i dinosauruse (a tih dana se baš intezivno igrao njima), odlučila sam da torta bude sa motivima dinosaurusa. Zato su mi prvo na pamet pale dino nalepnice.

No kako je pravljenje torte odmicalo, rađale su se nove ideje. Uz pomoć šablona, Andrej je na vrh torte nacrtao listiove.

Kada smo je završili, bila je lepa, ali nam je oboma nešto nedostajalo na njoj. I tada nam je sinula ideja. Napravićemo figure tireksa, drveta, vulkana, trave i jaja.

I evo kako je to na kraju ispalo.

Šta je potrebno da bi se napravila 3D dino torta od kartona?

Ako vam se naša 3D dino torta od kartona dopala i želite da je napravite za svog mališana, u nastavku teksta možete pronaći šablon, spisak potrebnog materijala i uputstvo za pravljenje.

Najpre vam je potreban šablon za tortu od kartona koji možete preuzeti ovde.

Osim šablona, potrebno vam je još:

• 160-o gramski karton u boji po izboru A4 formata,
• malo deblji karton,
• silikonski pištolj i lepak (možete raditi i sa običnim lepkom, ali je sa silikonskim neuporedivo brže i lakše),
• dino nalepnice,
• šabloni za crtanje (mada možete crtati i slobodnom rukom, ako ste vešti u tome),
• flomasteri,
• lenjir,
• makaze,
• malo deblji konac i
• rođendanska svećica.

Kako napraviti 3D dino tortu od kartona?

Najpre je potrebno da odštampate šablone na kartonu u boji (to možete i na običnom štampaču) u onoliko primeraka koliko parčića torte vam je potrebno (jedan nivo se sastoji od 12 parčića).

Potom makazama opsecite šablone.

Uz pomoć lenjira savijte šablone po isprekidanim linijama.

Spojte lepkom ili silikonom za lepljenje ivice šablona, ali vodite računa da poklopac ostane slobodan kako biste mogli da ubacite slatkiše unutra.

Ubacite slatkiše u napravljene kutije i zalepite poklopac.

Slaožite prvi red trouglastih kutija na malo deblji karton i olovkom opcrtajte krug oko njega. Potom sklonite kutije, i ucrtajte malo uži krug kako ne bi virio ispod torte (ja sam za to koristila poklopac šerpe). Zatim makazama opsecite kartonsku podlogu na koju ćete slagati parčiće torte. Potrebno vam je onoliko podloga koliko spratova želite da napravite (nama su bile potrebne 3).

Složite na podlogu parčiće torte, a potom ih lepkom ili silikonom fiksirajte za podlogu.

Kada napravite prvi sprat torte, namažite gornji sloj lepkom i preko njega stavite sledeću podlogu kako bi torta bila kompaktna, a zatim ponovite postupak sa lepljenjem parčića.

Potom uz pomoć šablona za crtanje (ili slobodnom rukom) nacrtajte lisove na vrh torte (taj deo posla je odradio Andrej).

Zalepite nalepnice na poklopac svakog parčeta, a možete i po koju na vrh torte.

Malo debljim koncem uvežite svaki sprat torte da biste je još bolje učvrstili i fiksirali.

Na kartonu u boji uz pomoć šablona nacrtajte drvo, vulkan, tireksa, travu i jaja. Isecite ih i flomasterom docrtajte šare na tireksu i jajima, obojte stablo drveta, i docrtajte lavu na vulkanu.

Isecite makazama nacrtane oblike, a potom ih lepkom pričvrstite između parčića torte kako bi stajali uspravno. Da bi ovi delovi bili čvršći možete ih lepiti na deblji karton, ili, kao u našem slučaju, crtati po dve slike i spojiti ih lepkom.

Na kraju u sredini torte postavite rođendansku svećicu (da bih je lakše fiksirala, ubacila sam jednu čokoladnu bombonu u sredinu torte i u nju zabola svećicu, a zamaskirala je nacrtanim dino jajima) i torta je spremna za proslavu u vrtiću.

Posla oko pravljenje ovakve torte ima zaista mnogo, ali Andrejevo oduševljenje kada smo je završili, njegov osmeh od uveta do uveta i ponos što je sa mamom napravio „tortu kakvu nema niko“ (po njegovim rečima) vredan je svakog uloženog truda.

Ako vam se tekst dopao, podelite ga na društvenim mrežama.

The post 3D DINO TORTA OD KARTONA first appeared on Ljubav se piše MAMA.

A zašto ga ne biste zajdeno sa svojim detetom napravili?

U produžetku teksta naći ćete ideju i uputstvo kako da sami napravite jednostavni viteški dvorac za svog mališana.

Designed by Freepik

Kako sam došla na ideju da napravim zamak?

Pre dvadesetak godina gotovo u svakoj prodavnici igračaka mogli ste pronaći viteški dvorac. Bilo ih je raznih veličina i oblika (to znam zbog svog mlađeg sestrića kome su vitezovi i vojnici bili omiljene igračke).

Danas je, međutim, teško pronaći viteški dvorac. To sam shvatila kada smo pre izvesnog vremena muž, sin i ja krenuli u potragu za njim.

Najpre smo obilazili obližnje prodavnice igračaka, a kako potraga nije urodila plodom, pokušali smo da ga pronađemo u veb-prodavnicama. No ni tu nismo mnogo bolje prošli. Osim ružičastih dvoraca za princeze (koje za mog sina nisu nikako dolazile u obzir), pronašli smo jedino nekoliko dvoraca od kocaka.

Neki su bili premaleni, a drugi preskupi, tako da smo na kraju odustali od ideje kupovine dvorca.

I tako bi i ostalo da nam jednog dana nije stigla jedna onlajn narudžbina upakovana u kockastu kutiju od baš debelog kartona. Sadržaj je bio izvađen, a kutija odložena i nekim čudom sačuvana.

Kada je ovih dana Andrej opet izvadio figurice vitezova i krenuo da ih ređa u borbene strojeve, pogled mi je pao na kutiju koja je zaboravljena stajala u uglu sobe. I tada mi je sinula ideja.

Pa ta kutija može da bude dvorac!

Pomenula sam sinu svoju ideju. Treba li da opisujem njegovu reakciju?! Oči su mu zablistale i preko lica se razlio osmeh oduševljenja.

Odmah smo zgrabili kutiju i krenuli u naš graditeljski poduhvat.

Najpre smo odsekli delove koji su se sklapali u poklopac ostavivši samo dno i zidove. Sledeći korak je bio da opsečemo pokretni most i da sa unutrašnje strane prednjeg zida pričvrstimo stajalište za strelce i stražare. Andreju je to već bilo dovoljno za igru, ali ja nisam bila zadovoljna.

Zato sam izreckala vrh zidina kako bi ličile na pravi dvorac.

Andrej je bio oduševljen, ali je mene nerviralo što su se na jednom spoljašnjem zidu tvrđave videli tregovi od skinute nalepnice. Trebalo je to nekako prekriti bojom. No bojala sam se da će se ipak nazirati oštećenje.

A onda sam se setila samolepljivih folija.

I konačni rezultat bio je ovakav.

Ako vam se naš dvorac dopada, slobodno se okušajte u njegovom pravljenju. Videćete da je zaista jednostavno napraviti ga.

Šta je potrebno za pravljenje dvorca?

Za dvorac poput našeg potrebno vam je:

• kartonska kutija (naša je bila dimenzija 20x20cm, ali možete koristi bilo koju veličinu kutije),
• dve rolne od ubrusa,
• samolepljiva folija (za neše dimenzije kutije bilo mi je potrebno oko 1m sive folije za zidove zamka i 30cm braon folije za pokretni most i pod zamka),
• kolaž papir (za prozore, zastavu i grb),
• lenjir,
• nož ili skalpel,
• makaze,
• selotejp traka i
• heftalica ili lepak.

Kako napraviti dvorac od kartonske kutije?

Najpre je potrebno odstraniti gornji deo kutije kojim se kutija zatvara, tako da ostanu samo zidovi kutije i dno.

Potom olovkom nacrtajte vrata u obliku polukruga i oštrim nožem ili skalpelom opsecite vrata (samo gornji polukrug, podnožje vrata ne treba seći kako bi ostala pričvršćena za dvorac).

Nakon toga možete izreckati vrhove zidova.

Od odstranjenog poklopca isecite jedan uži deo kako biste napravili stajalište za strelce i stražare. Selotejp trakom pričvrstite ga za unutrašnji deo prednjeg zida zamka malo ispod izreckanih vrhova.

Kako biste učvrstili stajalište, u prednje unutrašnje uglove zamka zalepite rolne od ubrusa isečene na adekvatnu dužinu tako da se stajalište oslanja na njih (ja rolne nisam lepila, već sam ih sa gornje strane zaheftala za prednji zid zamka).

Potom lenjirom izmerite dimenzije vaše kutije i preslikajte ih na unutrašnju stranu samolepljive folije. Obavezno ostavite u visinu bar desetak centimetara više kako biste dvorac delimično oblepili i sa unutrašnje strane.

Nakon lepljenja folije, makazama ili skalpelom opet opsecite vrata i proreze na vrhu dvorca.

Na pokretni most nalepiti samolepljivu foliju u boji drveta (ili nekoj drugoj boji po vašoj želji) i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane.

Na kraju folijom oblepite unutrašnjost zamka (mi smo za zidove koristili sivu foliju, a za pod braon).

Kada ste sve to uradili, na red dolaze sitniji detalji: pravljenje grba, zastave i prozora zamka. Za to smo koristili kolaž papir.

Na poleđini kolaž papira olovkom nacrtajte željene oblike, isecite ih i zalepite na zamak (grb i prozore smo direktno lepili na zamak, a zastavu smo najpre izrezali od kartona, oblepili je kolaž papirom i na kraju heftalicom spojili za zadnji zid zamka.

I sada igra može da počne!

Pišite nam u komentarima kako vam se sviđa naš dvorac i, ako ste napravili sopstveni, podelite sličice sa nama.

A ako vam se ovaj tekst čini korisnim, podelite ga na društvenim mrežama.

The post NAPRAVITE VITEŠKI DVORAC OD KUTIJE first appeared on Ljubav se piše MAMA.