Da li se i vama dešava da dete izgubi interesovanje za zadatak gotovo čim počne da ga radi? Da mu misli brzo odlutaju, da zaboravi šta treba da uradi ili da odustane čim naiđe na prvu prepreku?
Bilo da ste roditelj koji pokušava da pomogne detetu oko domaćeg zadatka ili učitelj koji želi da zadrži pažnju svojih učenika, verujem da su vam ovakve situacije dobro poznate.
Pažnja i koncentracija kod dece često predstavljaju izazov, posebno kada je reč o aktivnostima koje zahtevaju duže usmeravanje pažnje, praćenje uputstava ili samostalno rešavanje zadataka.
Ali šta ako problem ponekad nije u samom zadatku, već u načinu na koji smo ga predstavili detetu?
Kroz godine rada u nastavi, ali i kroz svakodnevnu igru i učenje sa svojim sinom Andrejem, mnogo puta sam se uverila da male promene u načinu rada mogu napraviti veliku razliku.
Ponekad je dovoljno da dosadan matematički zadatak pretvorimo u uzbudljivu priču o dinosaurusima. Nekada pomaže da složen zadatak podelimo na nekoliko jednostavnih koraka, a nekada da detetu ponudimo mali podsetnik koji će mu pomoći da samostalno organizuje svoj rad.
Zato danas sa vama delim pet jednostavnih načina da detetu olakšate učenje, pomognete mu da usmeri pažnju i podstaknete njegovu samostalnost.
A na kraju teksta čeka vas i mali poklon: besplatne ček-liste „Mogu sam/sama!“, koje možete koristiti kod kuće, u vrtiću ili učionici. ❤️
Ponekad je dovoljno da promenimo način rada
Kada sa Andrejem vežbam matematiku, zadaci u kojima treba izračunati koliko je krušaka ostalo u korpi nisu mu naročito zanimljivi.
Ali kada ga pitam koliko je dinosaurusa ostalo u krdu nakon što se pojavio tiranosaurus reks, računanje odjednom postaje deo uzbudljive priče.
Matematički postupak je isti. Promenili su se samo junaci.
I upravo u tome je poenta. Ne moramo uvek da menjamo zadatke da bismo zainteresovali dete za učenje. Ponekad je dovoljno da ih povežemo sa nečim što dete voli.
Slično je i u učionici.
Kada sa učenicima vežbam službu reči, ponekad im kažem da ćemo se baviti kodiranjem.
Dobiju šifru: subjekat podvlačimo jednom linijom, predikat dvema, objekat zaokružujemo, atribute obeležavamo talasastim linijama, a priloške odredbe smeštamo u pravougaonike.
Zatim počinje kodiranje.
Učenici rade u tišini, a kada završe, podižu ruku. Prilazim im, proveravam rešenja, objašnjavam greške i pomažem im da sami dođu do tačnih odgovora.
A znate šta je najzanimljivije?
Zadaci su potpuno isti kao na klasičnom času.
Nisam promenila gradivo. Nisam čak ni promenila zadatke. Promenila sam samo način na koji sam ih predstavila.
Naravno, zanimljivija priča ili drugačiji naziv aktivnosti neće svakom detetu rešiti teškoće sa pažnjom i koncentracijom. Ali mogu pomoći da dete lakše započne zadatak, zainteresuje se za ono što radi i duže ostane uključeno u aktivnost.
Upravo su me ovakva iskustva, i kao mamu i kao nastavnicu, podstakla da više pažnje posvetim malim promenama u svakodnevnom radu sa decom.
A dobra vest je da za mnoge od njih nisu potrebni ni posebni materijali ni mnogo vremena.
U nastavku delim pet praktičnih saveta za lakše usmeravanje pažnje i koncentracije kod dece, koje možete isprobati kod kuće ili u učionici.
Kako poboljšati pažnju i koncentraciju kod dece? 5 praktičnih saveta
Kada dete teško održava pažnju tokom učenja, lako je pomisliti da mu je potrebno samo više vežbe ili upornosti. Međutim, ponekad je korisnije da prvo razmislimo o tome kako možemo da mu olakšamo sam zadatak i način na koji mu pristupa.
Sledećih pet saveta ne zahtevaju posebnu pripremu ni skupe materijale. Možete ih prilagoditi uzrastu i interesovanjima deteta, bilo da zajedno radite domaći zadatak, učite slova, vežbate čitanje ili organizujete aktivnosti u učionici.
1. Pretvorite zadatak u igru
Kada kažemo da deca najbolje uče kroz igru, ne mislimo nužno na trčanje, takmičenje ili aktivnosti za koje nam je potrebno mnogo rekvizita.
Ponekad je dovoljno da običnom zadatku damo zanimljiv naziv, uvedemo malu misiju ili ga predstavimo kao izazov koji treba rešiti.
Na primer, umesto da detetu kažemo: „Pronađi greške u rečenicama“, možemo ga pozvati da postane jezički detektiv i otkrije greške koje su se sakrile u tekstu.
Vežbanje sabiranja možemo pretvoriti u potragu za izgubljenim blagom, a prepoznavanje slova u otkrivanje tajne poruke.
Ako vaše dete voli autiće, pogledajte i moj tekst „Napravi društvenu igru za učenje slova“, u kojem pokazujem kako da napravite stazu i garažu za autiće i iskoristite ih za učenje slova kroz igru.
Dete i dalje vežba istu veštinu, ali aktivnost dobija drugačiji smisao.
Ovakav pristup posebno volim da koristim u učionici, jer mi omogućava da učenje učinim zanimljivijim, a da pritom ne moram svaki put da osmišljavam potpuno novu aktivnost.
Mali savet: Ako dete voli da izmišlja priče, zamolite ga da samo osmisli naziv misije ili ulogu koju će imati tokom rešavanja zadataka. Tako neće biti samo učesnik igre, već i njen kreator.
2. Povežite učenje sa onim što dete voli
Svako dete ima nešto što ga posebno zanima. Nekome su to dinosaurusi, nekome automobili, fudbal, životinje, svemir ili junaci iz omiljenih priča.
Zašto ta interesovanja ne bismo iskoristili kao polaznu tačku za učenje?
Ako dete voli automobile, zadatak sa sabiranjem može postati priča o automobilima koji ulaze u garažu i izlaze iz nje.
Ako obožava životinje, rečenice za vežbanje čitanja mogu govoriti o njegovim omiljenim životinjama.
A ako voli svemir, zadatak u kojem treba rešiti nekoliko matematičkih primera može postati priprema rakete za poletanje.
Ne moramo svaki put da menjamo ono što dete uči. Dovoljno je da promenimo priču u koju smo zadatak smestili.
Kada dete prepozna nešto što mu je blisko i zanimljivo, može biti spremnije da se uključi u aktivnost i istraje u njenom rešavanju.
Zato, pre nego što osmislite sledeći zadatak, razmislite: Šta trenutno najviše zaokuplja pažnju mog deteta?
Možda se upravo tu krije ideja koja će mu učenje učiniti zanimljivijim.
3. Smanjite broj zadataka, ali sačuvajte cilj učenja
Zamislite dete koje otvara radnu svesku i ugleda stranicu sa dvadeset zadataka.
Čak i ako ume da ih reši, sama količina posla može mu delovati obeshrabrujuće.
U radu sa učenicima koji imaju problema sa pažnjom često smanjujem broj zadataka i biram one koji su najvažniji za određeni cilj učenja.
Umesto deset gotovo istih primera, nekada su dovoljna četiri pažljivo odabrana.
Manje zadataka ne mora da znači i manje učenja. Važno je da dete dobije priliku da razume i uvežba ono što je suštinsko.
Na primer, ako dete tek uči sabiranje do deset, možemo početi sa nekoliko primera različite težine, umesto da odmah pred njega stavimo čitavu stranicu zadataka.
Kada ih uspešno reši, procenićemo da li je spremno za nastavak.
Ovaj pristup možemo primeniti i tokom vežbanja čitanja, pisanja ili drugih veština koje zahtevaju dodatni napor.
Mali savet: Ako ne možete da smanjite ukupan broj zadataka, pokušajte da ih podelite u manje celine. Prekrijte ostatak stranice papirom i pokažite detetu samo nekoliko zadataka koje trenutno rešava.
Tako će lakše videti šta je pred njim, umesto da razmišlja o svemu što tek treba da uradi.
4. Podelite složeniji zadatak na manje korake
Da li vam se nekada dogodilo da detetu date nekoliko uputstava odjednom, a ono već posle prvog pita šta dalje treba da radi?
To ne mora da znači da vas nije slušalo.
Uputstvo koje nama deluje jednostavno detetu može biti zahtevno ako sadrži više radnji koje treba da zapamti i izvrši određenim redosledom.
Na primer, umesto da kažemo:
„Pročitaj tekst, podvuci važne reči, odgovori na pitanja i proveri odgovore.“
Možemo zadatak podeliti na četiri koraka:
- Pročitaj tekst.
- Podvuci važne reči.
- Odgovori na pitanja.
- Proveri svoje odgovore.
Detetu najpre dajemo prvi korak. Kada ga završi, prelazimo na sledeći.
Kod starije dece možemo sve korake zapisati na papiru kako bi mogla samostalno da prate svoj napredak.
Kada veliki zadatak podelimo na manje korake, dete lakše razume šta treba da uradi i šta ga još očekuje.
Ovaj način rada koristan je i izvan školskih aktivnosti, na primer prilikom spremanja sobe, pakovanja torbe ili pripreme za odlazak u vrtić.
5. Pomozite detetu da samo proveri i organizuje svoj rad
Jedan od ciljeva učenja nije samo da dete uspešno reši zadatak, već i da postepeno nauči da samostalno organizuje svoj rad i proverava ono što je uradilo.
U tome mu mogu pomoći jednostavne ček-liste.
U nastavnim materijalima koje pripremam često koristim kratke podsetnike za samoproveru. Oni detetu pomažu da se seti nekoliko važnih pitanja:
- Da li sam pažljivo pročitao/pročitala uputstvo?
- Da li sam uradio/uradila sve što se traži?
- Da li sam proverio/proverila svoje odgovore?
Dete može da označi svaki završeni korak i tako lakše prati svoj rad.
Slične ček-liste možemo koristiti i za svakodnevne aktivnosti: pripremu radnog mesta, pakovanje školske torbe ili organizovanje jutarnje i večernje rutine.
Kod mlađe dece, koja još ne čitaju, tekst možemo zameniti jednostavnim ilustracijama.
Naravno, nije cilj da dete dobije još jednu obavezu koju mora da ispuni. Ček-lista treba da bude pomoć, a ne dodatni izvor pritiska.
U početku ćemo možda prolaziti kroz nju zajedno, podsećati dete na korake i pokazivati mu kako da je koristi.
Vremenom možemo postepeno smanjivati svoju pomoć i prepustiti detetu da samo prati šta je uradilo.
Tako, osim organizacije rada, podstičemo i razvoj samostalnosti i svakodnevnih radnih navika.
A da biste ovaj poslednji savet lakše primenili u praksi, pripremila sam vam i mali poklon: besplatnu ček-listu „Mogu sam/sama!“, koje možete odštampati i koristiti sa decom kod kuće ili u učionici.
Besplatne ček-liste za decu: Mali koraci ka samostalnosti
Koliko puta ste podsetili dete da proveri domaći zadatak, spakuje pernicu ili skloni nepotrebne stvari sa radnog stola?
A šta ako bismo mu pomogli da se tih obaveza postepeno priseća samo, bez našeg stalnog podsećanja?
Upravo sa tom idejom pripremila sam besplatne ček-liste za decu, koje im mogu pomoći da lakše organizuju svakodnevne aktivnosti, prate svoj rad i razvijaju samostalnost.
Materijal sadrži tri jednostavne ček-liste za školarce, a svaka je namenjena jednoj važnoj aktivnosti.
Moj zadatak – proveravam sam/sama
Ova ček-lista pomaže detetu da tokom i nakon učenja proveri da li je pažljivo pročitalo ili saslušalo uputstva, uradilo sve što se traži, još jednom pogledalo svoj rad i ispravilo greške koje je primetilo.
Umesto da ga svaki put podsećamo da proveri zadatak, možemo ga uputiti na listu i podstaći da samo prođe kroz navedene korake.
Spreman/spremna sam za školu
Večernje pripreme za školu često podrazumevaju više malih obaveza koje dete treba da zapamti.
Ova ček-lista podseća ga da uradi domaći zadatak, spakuje knjige i sveske prema rasporedu, proveri pernicu, pripremi odeću za sutra i ponese sve što mu je potrebno za posebne aktivnosti.
Uz malo vežbe, dete može postepeno da preuzme veću odgovornost za pripremu svojih školskih stvari.
Moje mesto za učenje je spremno
Pre nego što dete počne da uči, korisno je da pripremi prostor u kojem će raditi.
Ova ček-lista podseća ga da skloni nepotrebne stvari sa stola, pripremi knjigu, svesku i pribor i razmisli kojim redom će raditi zadatke.
Na taj način dete ne vežba samo organizaciju radnog prostora, već uči i da planira svoj rad.
„Moj dan u malim koracima“: Ček-lista za predškolce
A nisam zaboravila ni naše najmlađe!
Za decu koja još ne idu u školu pripremila sam posebnu, ilustrovanu ček-listu „Moj dan u malim koracima“, koja im pomaže da se lakše snađu u svakodnevnim aktivnostima.
Na njoj se nalaze poznate aktivnosti, poput buđenja, oblačenja, doručka, pranja zuba, igre, šetnje, obroka i pripreme za spavanje.
Uz svaku aktivnost nalazi se ilustracija, tako da listu mogu da koriste i mališani koji još ne znaju da čitaju.
Kako je koristiti?
Za početak, zajedno sa detetom pogledajte ilustracije i razgovarajte o tome šta one predstavljaju. Zatim izaberite aktivnosti koje odgovaraju njegovoj svakodnevnoj rutini.
Nije neophodno da dete koristi sve aktivnosti sa liste, niti da ih obavlja redosledom kojim su prikazane. Svaka porodica ima svoj ritam, pa ček-listu slobodno prilagodite svojim navikama.
Kada dete završi neku aktivnost, može samo da označi odgovarajući kvadratić.
Na taj način, kroz jednostavnu i zanimljivu aktivnost, podstičemo ga da postepeno preuzima odgovornost za male svakodnevne obaveze.
A svaki samostalno obavljen zadatak prilika je da dete oseti zadovoljstvo zbog onoga što je uspelo da uradi.
Kako koristiti ček-liste?
Odštampajte materijal i isecite tri ček-liste duž isprekidanih linija. Možete ih postaviti na mesta gde će detetu biti lako dostupne: pored radnog stola, na ormarić ili blizu školske torbe.
Ako ih plastificirate ili stavite u providnu foliju, dete može da označava završene aktivnosti flomasterom koji se briše i da iste liste koristi iz dana u dan.
U početku prođite kroz korake zajedno. Nije neophodno da dete odmah sve radi samostalno. Važno je da razume čemu lista služi i da postepeno nauči da je koristi bez vaše pomoći.
I zapamtite: cilj nije da dete samo štiklira sve kvadratiće, već da razvija naviku da razmisli šta treba da uradi, prati svoj napredak i proveri rezultat.
Nadam se da će vam ovaj mali materijal pomoći da svakodnevne obaveze postanu preglednije, a deci pružiti priliku da sa sve više sigurnosti kažu: „Mogu sam!“ ili „Mogu sama!“.
Nije svakom detetu potrebno isto
Tokom godina rada sa decom naučila sam da ne postoji jedan način učenja koji odgovara svima.
Neko dete će se lakše zainteresovati za zadatak ako ga pretvorimo u igru. Drugom će pomoći da smanjimo broj zadataka, trećem da uputstva podelimo na manje korake, a četvrtom da ponudimo jednostavan podsetnik koji će mu pomoći da organizuje svoj rad.
I ono što odlično funkcioniše sa jednim detetom ne mora dati isti rezultat sa drugim.
Čak ni istom detetu neće uvek odgovarati isti pristup. Nekada će biti raspoloženo za učenje i spremno da se posveti zadatku, a nekada umorno, nestrpljivo ili zaokupljeno nečim drugim.
Zato je važno da posmatramo dete, osluškujemo njegove potrebe i prilagođavamo način rada njegovim mogućnostima.
Ako primetimo da mu pažnja brzo odluta, zapitajmo se šta bi moglo da mu olakša aktivnost. Da li je zadatak previše složen? Da li razume uputstvo? Da li mu je potrebna kratka pauza? Ili bi mu jednostavno pomoglo da zadatak predstavimo na zanimljiviji način?
Ponekad će mala promena biti dovoljna. Ponekad ćemo morati da isprobamo nekoliko različitih pristupa dok ne pronađemo onaj koji detetu najviše odgovara.
A ako su teškoće sa pažnjom izražene, dugotrajne i ometaju dete u svakodnevnim aktivnostima, važno je potražiti i savet odgovarajućeg stručnjaka.
Naš cilj nije da dete što duže sedi nad zadatkom, već da mu pomognemo da u učenju bude aktivnije, samostalnije i sigurnije.
Jer uspeh nije samo u broju urađenih zadataka. Nekada je veliki korak napred i to što je dete danas samostalno započelo aktivnost, pažljivo pročitalo uputstvo ili prvi put proverilo svoj rad bez našeg podsećanja.
I takve male pomake vredi primetiti.
Male promene koje mogu napraviti veliku razliku
Ponekad toliko razmišljamo o tome kako da dete nauči nešto novo, da zaboravimo koliko je važan način na koji mu to znanje približavamo.
A možda je baš tu odgovor.
Nekada će običan matematički zadatak postati zanimljiviji kada u njega uključimo omiljene dinosauruse. Nekada će nekoliko jasno postavljenih koraka pomoći detetu da samostalno završi aktivnost. A nekada će jednostavna ček-lista biti dovoljan podsetnik da zastane, pogleda šta je uradilo i proveri svoj rad.
Neće svaki pristup odgovarati svakom detetu, niti će svaka promena odmah dati rezultate. Ali vredi pokušati, posmatrati kako dete reaguje i prilagođavati aktivnosti njegovim potrebama.
Jer nije cilj da dete samo završi zadatak. Želimo da postepeno nauči kako da mu pristupi, da istraje kada naiđe na teškoću i da stekne sigurnost u sopstvene sposobnosti.
I zato ne zaboravimo da primetimo i one male uspehe: kada dete samo započne zadatak, seti se sledećeg koraka ili ponosno kaže da je nešto uspelo bez naše pomoći.
A sada bih volela da čujem i vaše iskustvo.
Šta vašem detetu ili učenicima najviše pomaže da se zainteresuju za zadatak i ostanu usmereni na ono što rade?
Da li je to igra, zanimljiva priča, kraći zadaci ili neki vaš mali trik koji se pokazao uspešnim?
Pišite mi u komentarima. Volela bih da razmenimo iskustva i prikupimo što više ideja koje mogu biti korisne i drugim roditeljima, učiteljima i vaspitačima.
A ako vam se tekst dopao, podelite ga sa nekim kome bi ovi saveti mogli da koriste.
Za još ideja za učenje kroz igru, kreativne aktivnosti i besplatne edukativne materijale za decu, pratite Ljubav se piše MAMA na Instagramu i Fejsbuku.
