Kreativnost je poput Uspavane Lepotice. Moramo se potruditi kako bismo je probudili. Kako godine prolaze i zid od trnja oko njenog začaranog dvorca postaje sve gušći i viši. Zato ga je najbolje preći u detinjstvu, dok je trnje još uvek samo klica zasađena u dečjem samopouzdanju i kada je do „Uspavane Lepotice“ veoma lako doći.
Designed by Freepik
Šta je kreativnost i zašto je ona važna?
„Kreativnost je najveći dar ljudske inteligencije. Kako svet postaje složeniji, moramo postati kreativniji kako bismo odgovorili na izazove.“
(Sir Ken Robinson)
Kreativnost je zaista čudesni dar. To je sposobnost našeg mozga da pronalazi nove veze među stvarima, da mašta, izmišlja i stvara, da probleme rešava na potpuno nov i originalan način.
I ne samo da je kreativnost potrebna čoveku da bi se snašao u svetu koji postaje sve složeniji (po rečima Sir Ken Robinsona), več svet postaje složeniji upravo zbog kreativnosti.
No, ako se ne aktivira na vreme, kreativnost se može „uspavati“.
A zašto je bitno sačuvati i „razbuditi“ kreativnost?
Razloga je mnogo, a navešću ona tri koja mi se čine najvažnijim:
- kreativnost je ključna u rešavanju problema,
- kreativci su broj 1 u svakom poslu (najuspešniji ljudi su upravo oni najkreativniji),
- kreativni ljudi vode čovečanstvo napred.
Ovo su samo neki od razloga zašto je važno podsticati maštu i kreativno mišljenje još u ranom detinjstvu.
Šest načina za podsticanje kreativnost kod deteta
Načina za podsticanje kreativnosti kod dece je zaista mnogo, a ovde ću navesti one za koje smatram da su najdelotvorniji i koje su kod mog deteta dali najbolje rezultate.
Ovo su neki od njih.
Vreme koje dete provodi pred ekranima smanjite na minimum
Vreme provedeno pred ekranom (televizorom, telefonom, tabletom gledajući crtane filmove, spotove dečjih pesmica, igrajući video-igre i sl.) za dete je uglavnom protrećeno vreme. I što je uzrast manji, to ovo pravilo više važi. Pred ekranom dete ne mašta. Njegov mozak pasivno prima informacije, ulazeći često u stanje tzv. munjevitog zapping-a, tj. površnog i suviše fluidnog mišljenja, čime se osiromašuje memorija i smanjuje sposobnost samostalne sinteze. (Više o uticaju video-igara na kognitivni razvoj deteta možete pročitati u tekstu Mogu li video-igra zameniti tradicionalne igre.)
Umesto da dete na ekranu gleda pesmice za decu, pustite muziku i plešite sa njim. Tekst pesmica za decu može vam poslužiti kao scenario za osmišljavanje novih igara, priča, predstava i sl.
Ako vaše dete uživa u crtanim filmovima, odaberite jedan crtani film koji ćete odgledati zajedno, a zatim razgovarajte sa detetom šta mu se dopalo u njemu, a šta ne, razgovarajte o postupcima junaka i šta bi se sve moglo dogoditi da je junak postupio drugačije i sl.
Crtani film vam takođe može poslužiti kao materijal za dramatizaciju. Možete podstaći dete da samostalno ili zajedno sa vama (u zavisnosti od uzrasta deteta) osmisli scenu, nacrta junake na kartonu i, pozajmljujući glas svakom od njih (ili samo jednom, ako ima više učesnika/dece u predstavi), odglumi pojedine scene iz crtanog filma ili kompletnu radnju.
Podstaknite dete da što više vremena provodi napolju
Ništa nas više neće naučiti o suštini lepote od same prirode. Ali da bi nas priroda naučila lepoti, potrebno je da je doživimo svim čulima i da taj doživljaj osvestimo.
Zbog toga je važno da naučimo dete da zaista vidi i doživi prirodu.
Zimski je dan. Napolju je sneg. (I to se ponekad dešava u Beogradu.) Andrej i ja prolazimo našom ulicom. Pokazujem mu krošnju breze koja je sva okovana sitnim igličastim injem. Andrej podiže glavu i kaže: „Mama, ovo je kao da smo u priči!“ A onda posmatramo ptičije otiske u snegu koje je ostavilo omanje jato vrabaca. Tek što su se rasprhnuli pred našim koracima. Andrej je oduševljen šarama koje su u snegu ostavile njihove nožice. A onda kažem: „Hajde da ispričamo priču o ovim vrapcima.“ Andreju je ova igra omiljena i zato odmah počinje: „Bio jednom jedan mali vrabac…“
I tako sve može da postane priča. A junaci mogu da budu i potok, i breza, i sunce, i različak, i veverica, i školjka, i oblak, i… Apsolutno sve!
Još jedna od naših omiljenih igara je posmatranje oblaka. Ponekad ležimo u travi, gledamo u nebo i pričamo na šta nam liči koji oblak. „Vidi onu ogromnu ribu!“, kaže Andrej. „Daaaaa“, oduševljavam se ja. „A vidi onog usnulog džina!“, nadovezujem se. Sada je red na njegovo oduševljenje kada u beličastoj maglini oblaka uspe da uoči isto što i ja.
Ubrzo je posmatranje oblaka postala jedna od omiljenih igara i to ne samo kada smo u prirodi. Gotovo uvek kada putujemo automobilom, naš pogled je usmeren na nebo, a mašta u punoj brzini. Važno je samo da ima oblaka.
Čitajte zajedno sa detetom
Knjige su najjače gorivo za rasplamsavanje mašte, a mašta je ključna za razvoj kreativnosti.
Deca vole rutinu. Kao jednu od dnevnih rutina uvedite čitanje knjiga sa svojim mališanom. To ne mora biti samo pred spavanje. Ako ste tada previše umorni i neraspoloženi za ovu aktivnost, izaberite neki drugi deo dana.
Manjoj deci često nedostaje koncentracija za slušanje priča. Zato vodite računa da knjiga bude prilagođena uzrastu. Opšte pravilo je, što je dete manje, knjiga treba da sadrži više slika, a manje teksta. Kako dete bude raslo, menjaće se i odnos između slika i teksta. Slike će početi da izviru u mašti deteta gotovo iz svake rečenice, tako da će one nacrtane u knjizi postajati detetu sve manje važne.
Ako vidite da dete nije raspoloženo za čitanje, možete sa njim za početak samo listati knjigu i razgledati slike u njima, usmeravajući mu pažnju na detalje. Ulogu naratora možete preuzeti rečima: „Vidi, kako se ovaj meda šunja kroz šumu. Sigurno traži…“ i ukratko detetu svojim rečima prepričajte priču. Manjoj deci je lakše da na ovaj način isprate priču.
A kada je pravo vreme da započnete sa čitanjem knjiga?
Prve knjige priča pročitala sam Andreju dok je još bio u stomaku. Čitala sam ih naglas, mazeći svoj tada već poveliki stomak.
Nakon njegovog rođenja, napravila sam pauzu od šest-sedam meseci, otprilike do trenutka kada je Andrej počeo da sedi. Tada smo se Andrej i ja opet latili knjiga.
U početku su to bile one šuškave senzorne knjige koje je on dodirivao svojim ručicama, a ja govorila šta se nalazi na svakoj stranici. Ubrzo su na red došle knjige sa tvrdim listovima, najčešće slikovinice u stihu, kojima se Andrej mnogo radovao.
Ne sećam se tačno u kom smo momentu prešli na prave bajke. A nije ni važno. Važno je da je on razvio ljubav prema knjigama, da ih sada sam bira i donosi mi da mu ih čitam i da oboje beskrajno uživamo u tome.
Igrajte se igara zamišljanja i izmišljanja
Igre zamišljanja i izmišljanja su odlične za razbuktavanje mašte. A mogu se igrati bilo kada i bilo gde.
Kišni je dan. Andrej i ja virimo kroz prozor u nadi da ćemo ugledati makar naznaku prestanka kiše. Ulicom prolazi žena ispod žutog kišobrana. Ispod kišobrana viri samo deo njenog kaputa. „Šta misliš kuda ide?“, pitam ja. Andrej sleže ramenima. „Znam da ne znaš, ali šta misliš kuda bi mogla da ide?“ Preko Andrejevog lica prelazi širok osmeh. „Aha!“, kaže. I naša igra izmišljanja započinje.
Kada nam se crta, Andrej i ja pravimo priče. Ponekad pored bojica koristimo i nalepnice (da naše priče budu „lepše“), sličice koje smo sami izrezali sa etiketa, ubrusa, ukrasnih papira i slično.
Igra obično počinje mojim pitanjem: „A koju ćemo danas priču da pravimo?“ „Vitešku“, odgovara on, ili „Piratsku“, „Morsku“, „Vikinšku“… Ima zaista mnogo neispričanih priča. Zatim on uzima list papira i počinje da crta (zamak, brod, morsko dno, pusto ostrvo…) Potom sledi lepljenje nalepnica koje se „uklapaju“ u priču ili isečenih sličica. Kada slika bude gotova, tek tada kreće prava zabava – pričanje priče. „Bilo je to davno, kada su još zmajevi hodili zemljom“, počinjem ja. A onda naizmenično opisujemo mesto radnje, junake i šta se sve zbilo sa njima, sve to, naravno, na osnovu crteža koji je on napravio.
Evo kako izgledaju njeki od njih.
Igrajte se igre uloga
I igre uloga mogu se igrati kad god to poželimo. Dovoljna je dobra volja i mašta.
Kada je ove godine posle Božića pao sneg, Andrej, muž i ja smo se latili naše omiljene zimske igre – grudvanja.
Izašavši napolje, nakon prvog oduševljenja i „slikanja“ u snegu (danas se ta igra zove pravljenje anđela, a kada sam ja bila dete, zvali smo je slikanje), krenuli smo u organizaciju ekipa za grudvanje.
„Ti i ja ćemo protiv tate“, šapnuo mi je Andrej na uvo. Namignula sam mu, zagrabila malo snega i prva grudva je poletela prema tati.
„U napad!“, viknula sam. I istog trena Andrej i ja smo postali vitezovi koji se bore protiv diva. (Tih dana smo se intezivno igrali vitezova, praznični običaji darivanja pomogli su nam da se naoružamo do zuba, a bajka o Hrabrom Krojaču dala nam je ideju za protivnika.)
Tako se obična igra grudvanja pretvorila u igru uloga i postala neizmerno zanimljivija i Andreju i nama.
Postavite detetu pitanja za razmišljanje
Dobro formulisana pitanja odlična su za podsticanje razmišljanja „izvan okvira“.
Dok sa detetom pričate o stvarima koje ga interesuju, potrudite se da ga svojim pitanjima navedete na kreativno razmišljanje.
To mogu biti pitanja poput ovih:
- Šta bismo mogli da napravimo od ove kutije?
- Šta da upotrebimo umesto dela koji nam nedostaje?
- Od čega bismo sve mogli da napravimo tvoju omiljenu igračku?
- Za šta može da nam posluži ova sličica?
- Kako da napravimo zagonetku za oblak, cvet…?
- Šta bi se desilo ako bismo…?
- Po čemu su sve slični…?
- Po čemu se razlikuju…?
I niz drugih pitanja.
Tako su na primer Andrej i njegov tata pravili buzdovan od pomorandže i kartonske sredine ubrusa. A kada je pomorandža „popustila“, pao je predlog da je zamene gumenom lopticom.
A kada smo prvi put Andrej i ja smišljali zagonetke, kako bih mu objasnila kako funkcionišu zagonetke, rekla sam: „Šta je to, leti, a nema krila.?“, mislivši na oblak. A on je odmah uzvratio zagonetkom: „A šta je to, sa neba kanap visi?“ Iskreno, nisam mogla da se setim. Na pamet su mi padale munje, kiša i sve tako nešto u vezi sa vremenskim pojavama. No, Andrej je samo uporno odmahivao glavom. Nakon što sam se „predala“, širokog osmeha je uzviknuo: „Pa, balon, mama!“
Još dodatnih pitanja za razvoj kreativnosti kao i besplatne materijale sa karticama sa pitanjima možete pronaći u našem tekstu „10 pitanja za razvoj kreativnog mišljenja kod predškolaca“. Pogledajte tekst i preuzmite materijale klikom na link ispod👇
Primere bih mogla da ređam u nedogled. Načini na koje možemo da podstaknemo dečju kreativnost jednostavno se ne mogu nabrojati, jer ih je zaista pregršt.
A ako i nismo preterano vešti u podsticanju kreativnosti svoje dece, važno je samo da svojim komentarima i reakcijama ne sputavamo i ne gušimo njihovu maštu. Naša podrška, pažnja dok nam dete priča šta je smislilo, naše oduševljenje i pohvala daće svakako maha mašti koja spontano izvire iz dečjih kreativnih glavica.
A kako je razmena iskustva najdragocenija, pišite u komentarima na koji način vi podstičete kreativnost kod svog deteta.
