Da li je dovoljno da se igračka dopada vašem detetu da bi je kupili? Detetu je to dovoljan razlog, ali da li i roditelj treba da se prilikom odabira igračke vodi isključivo dečjim željama? Postoji više kritierijuma o kojima bismo kao roditelji trebalo da vodimo računa pre nego što igračku odnesemo na kasu.
U vreme kada je moja generacija odrastala (osamdesetih godina prošloga veka), igračke su se mogle naći tek na po kojem rafu u robnim kućama ili na vašarima. Vremenom su ti rafovi prerasli u omanje prodavnice da bi se danas proširali na hiljade kvadratnih metara. Igračaka danas ima svuda: u specijalizovanim radnjama za igračke, u knjižarama, pa čak i u prodavnicama garderobe. O čarima kupovine preko interneta neću ni govoriti.
Ušavši u jednu od takvih prodavnica, nema roditelja koji se, našavši se pred nepreglednim rafovima, nije zapitao: „Kako odabrati pravu igračku?“
Obično u takvim situacijama pomislimo: „Šta će najviše obradovati mog mališana?“
No to ne bi trebalo da bude jedini kriterijum pre nego što donesemo konačnu odluku. Psihološkinja Vera Abramenkova preporučjuje da prilikom kupovine igračaka obavezono treba obratiti pažnju na materijlal od kojeg je igračka napravljena, njenu edukativnu svrhu, osećanja koje igračka izaziva u detetu kao i da li budi ili ne oslećaj za lepo.
U nastavku teksta nalaze se kriterijumi o kojima bi trebalo da vodimo računa svaki put kada biramo igračku za dete.
Designed by Freepik
Da li je ova igračka bezbedna za moje dete?
Bez obzira koliko nam se neka igračka dopada, pre nego što odlučimo da je kupimo trebalo bi da pogledamo od čega je ona napravljena i da li u njoj slučajno nema škodljivih materija (npr. dihlorpoliuretana, visoke koncentracije aditiva, teških metala, nonifenola i sl.) ili otrovnih boja.
Najoprezniji treba da budemo prilikom kupovine igračaka napravljenih od plastike, jer one mogu da sadrže najviše štetnih materija. No oprez je potreban i prilikom kupovine drvenih igračaka, koje takođe u sibi mogu da sadrže štetne supstance kao što su: nikl, nonilfenol, PAU, formaldehid, organska jedinjenja sa kalajem.
Da bi smo to utvrdili, potrebno je da obratimo pažnju na sastav koji bi morao biti istaknut na etiketi.
Svakako bi trebalo izbegavati igračke koje imaju oznaku PVC (koji se izrađuje od ostatka plastike i mogu sadržati ftalate). Oznaka za reciklažu za PVC je V3, tako da ovu oznaku treba obavezno proveriti prilikom izbora igračke. Igračke napravljene od PVC-a su zabranjene u Evropi, u Americi su neki proizvođači dobrovoljno prestali da ih proizvode , ali se zato u Kini masovno proizvode, pa bi svakako trebalo pogledati i mesto gde je igračka proizvedena.
Što se tiče boja, netoksične su ako na etiketi imaju oznaku ASTM D-4236.
Osim što proveravamo zemlju porekla i uvoza, takođe treba proveriti da li na sertifikatu stoji oznaka „tested“, što znači da je igračku odobrila agencija za proveru kvaliteta.
Ovo je posebno važno da utvrdimo kada kupujemo igračke za najmlađe zbog toga što ih često stavljaju u usta, ali i za one malo starije, jer su skloni da ljube omiljenu igračku, da je stalno imaju pored sebe, da spavaju sa njom.
Osim sastava, koji je najvažniji, takođe treba obratiti pažnju kakvog je igračka mirisa, da li su čvrsti njeni delovi, kakvo joj je krzno (ako ga ima), postoje li u njenom sastavu sitni delovi koje dete može progutati i, uopšte, može li se dete povrediti ovom igračkom (zbog oštrih izbočina, prevelike težine i sl.).
Da li je igračka prilagođena uzrastu?
Na samom početku mog „roditeljskog staža“ birajući igračku za svoje dete, gotovo da uopšte nisam obraćala pažnju na oznaku uzrasta deteta kome je igračka namenjena. Prosto sam birala ono što mi se dopada i što sam mislila da će privući pažnju mog sina.
Veoma brzo sam shvatila da grešim jer sam pojedine igračke jednostavno morala da odložim za kasnije, kao što je i pisalo na pakovanju.
Tako sam tablu za crtanje kupila sinu kada je imao svega dve godine, jer je tada počeo intezivno da koristi drvene bojice i da crta kružiće po papiru. No, ma koliko se dobro snalazio sa bojicama, magnetnu tablu za crtanje je ili ignorisao ili olovkom lupao po njoj praveći sitna ulubljenja, tako da sam je morala odložiti za neko buduće vreme.
Samo godinu dana kasnije, kada smo u potrazi za izgubljenom igračkom naišli na nju, Andrej ju je uzeo i počeo da crta po njoj, tj. da je koristi baš onako kako treba. Sada je to jedna od njegovih omiljenih igračaka (skoro je napunio pet godina) i gotovo da ne prođe dan da ne nacrta nešto na njoj. A znate li koje je oznaka na njenom pakovanju? 3+, naravno.
Oznaka uzrasta na pakovanju igračke nije važna samo zbog toga da li će dete moći ili ne adekvatno da se igra sa njom, da li će mu biti interesantana ili nezanimljiva. Ova oznaka je takođe važna i zbog bezbednosti igračke za dete, jer pojedine igračke u svom sastavu mogu imati sitne delove koji mogu biti opasni za manje dete.
Čemu će ova igračka naučiti moje dete?
Oduvek je glavna svrha igre bilo učenje i priprema deteta za ulazak u svet odraslih. To učenje je naravno propraćeno zabavom, jer dete će učiti samo dotle dok mu je to zabavno, tj. dok nije svesno da uči.
Ovoga se gotovo uvek setim kada se u prodavnici igračaka nađem pred rafom gde se prodaju transformesi, bakugani, razna čudovišta, roboti i slične igračke. Ni do danas nisam uspela da dokučim čemu zapravo ove igračke uče dete.
To mi postaje još zagonetnije kada zajedno sa svojim sinom biram lutku za rođendan njegovih drugarica iz vrtića.
Lutke sa vampirskim zubima i iskolačenim očima potpuno obesmišljavaju osnovnu svrhu igračke lutke. Lutka treba da imitira dete o kojoj se devojčica brine kako bi je ta igra u odraslom dobu pripremila za ulgu majke. A ove nakazne lutke mogu u detetu izazvati samo odvratnost i strah od majčinstva, pa mi je i dalje potpuna zagonetka čemu zapravo one služe.
Zato pri izboru igračaka možda uvek treba dati prednost tradicionalnim igračkama čija je edukativna strana potvrđena kroz mnogo generacija dece koja su se njima igrala.
Tako će čigra ne samo razgaliti dete već će uz pomoć nje ono razvijati i finu motoriku (a i strpljenje dok ne ovlada tehnikom njenog korišćenja).
Lopta i obruč će pomoći detetu da fiziči ojača i učiniće ga spretnijim.
Slagalica piramida naučiće dete strpljenju i kordinaciji pokreta, a takođe će razvijati i njegove vijuge terajući ga da zaključi po kojem redosledu treba slagati krugove na štap. Igrajući se njome dete će ovladati i pojmovima veličine predmeta (malo, veće, najveće).
Kocke će takođe razvijati finu motoriku deteta, ali i njegovu kreativnost. Zbog toga su najbolje kocke različitih veličina i oblika koje dete slaže po svojoj volji, a ne one pomoću kojih se pravi tačno određeni oblik, mada su i one svakako korisne i edukativne, jer razvijaju konstruktivne sposobnosti deteta.
Društvene igre razvijaju socijalne i jezičke sposobnosti deteta, a pri njihovom izboru obavezno treba voditi računa o oznaci za uzrast kome je igra namenjena.
Nabrajanje korisnih igračaka bi ovde moglo trajati u nedogled.
No da skratimo priču. Kada vam dete traži neku igračku (najčešće zato što je popularna među njegovim drugovima/drugaricama), pre nego što popustite i kupite je, zapitajte se na koji način će ona pomoći vašem detetu, koju će sposobnost uz njenu pomoć razviti, za koju ulogu u životu će ga pripremiti. Ako znate odgovor na ova pitanja (dovoljan je odgovor i na jdno pitanje), igračka je prošla test i budite sigurni da je vaš novac pametno uložen.
Kakva osećanja će igračka probuditi u mom detetu?
Ako je željena igračka prošla sve prethodne testove, ipak je stavite na još jednu proveru.
Pre nego što se odlučite za nju, zapitajte se kakva će osećanja probuditi u detetu – nežnost, dobrotu, brigu za druge, solidarnost ili nešto potpuno suprotno – agresiju, zlobu, razdraženost, bezosećajnost.
Takođe treba razmisliti da li će moje dete igrajući se tom igračkom moći da sarađuje sa drugima (decom ili odraslima) ili će ga izolovati iz društva (video igre, tzv. interaktivne igračke poput igračke tableta, igračke za učenje slova i brojeva, tj. sve one igračke koje „komuniciraju“ sa detetom zahtevajući da pritisne određeni taster i koje ne podrazumevaju da osim vlasnika igračke još neko učestvuje u toj igri).
Da li igračka razvija osećanje za lepo i harmonično u detetu?
Ovo je poslednje, ali nimalo najmanje važno pitanje koje treba postaviti kada biramo igračku za dete.
Pogledajte igračku i zapitajte se da li ona razvija osećaj lepog i harmonije ili možda izgrađuje loš ukus i vulgarne pojmove, tj. kič.
Lepota je nešto što bi trebalo da bude sastavni deo našeg života, a pojam lepote nije dat sam po sebi, već se on izgrađuje i neguje od najranijeg detinjstva.
Designed by Freepik
A možda je na kraju, ma za koju igračku se odlučili, najvažnije ono što nam poručuje Vera Abramenkova (doktor psihologije):
„Nikakve, pa ni najznačajnije igračke vašem detetu neći zamenjivati i nadoknađivati bogato i sadržajno opštenje, druženje, zajedničarenje. […] Ne treba da bude mnogo igračaka, ali vaše ljubavi ne može biti mnogo.“
